Ekranizacija životne priče jednog najvećih vizionara ne samo u IT industriji je i pre samog snimanja uspela da podeli kritičare i očekivanja. Činjenica je da je nemoguće napraviti film koji će zadovoljiti i poštovaoce i kritičare njegovog rada, ali sam nakon gledanja došao do zaključka da je promašaj stigao do obe interesne grupe. Mali je broj gledalaca koje ovaj projekat uspeo da oduševi i, kada se sve sabere i oduzme, postoje dobri razlozi zašto je to tako.
Stiv Džobs je čovek čija životna priča, motivi, uspesi, razmišljanja i sve ostalo što ide uz njega može biti materijal za veoma zanimljivi filmski doživljaj. Ekscentričan i narcisoidan, ali veoma pronicljiv i sa sposobnošću da gleda daleko ispred sebe Džobs se sa pravom smatra idealnim modelom uspešnog čoveka od akcije koji je spreman zarad svojih vizija bukvalno preći preko svega i svakoga. Upravo zbog očigledne želje autora da Džobsa predstave previše ružičastim čitava konstrukcija filma se drži veoma labavo i na momente deluje pomalo paradoksalno i pretenciozno.
Scenario, koji je napisao Met Vajtli (Matt Whiteley), ima toliko mogućnosti i materijala da bude efektan i smisleno napisan, na momente deluje ekstremno klišeiziran i siromašan. Počevši od perioda kada Džobs odlučuje da napusti fakultet, preko samog početka i osnivanja kompanije sa ortacima u garaži, do njegovog sukoba glavnim odborom i izbacivanjem iz Apple-a film nam nudi veoma skroman sadržaj i informacija, i akcije, i zanimljivosti. Materijal koji je iskorišćen u ovom filmu komotno može da stane u kratki dokumentarac koji bi prikazao njegove relativno najbitnije momente u karijeri, i definitvino bi bio efikasniji nego ovaj film.
Postoje brojni likovi koji su mogli da doprinesu zanimljivosti projekta, ali oni su, zahvaljujući siromašnom scenariju, potpuno nerazrađeni, relativno neprimetni i nestaju sa ekrana brže nego što su se pojavili. Tokom filma ima dosta sporih scena koje opasno utiču na pažnju gledaoca i zaista je pitanje koja im je namena. Generalno gledano priča deluje traljavo, nepotpuno i nezanimljivo. Retki emotivni momenti deluju nategnuto i pomalo preuveličano, dok skoro očajna režija Džošue Majkla Sterna (Joshua Michael Stern) nikako ne doprinosi pozitivnom utisku.
Što se glume tiče, nisam zadovoljan izborom Eštona Kučera (Ashton Kutcher) za ulogu Stiva Džobsa. Očigledan je njegov trud da se uđe u ulogu i odradi najbolje što njegove glumačke sposobnosti dozvoljavaju, ali on na momente izgleda skoro komično. Nisu retke scene kada gledalac spontano posmatra njegov hod ili facijalne ekspresije radije nego što sluša ono što priča. Ostali glumci zaista nisu vredni pomena, jer je njihov doprinos filmu mizeran.
Ovaj film je vredan gledanja samo kako bi se pokupila poneka istorijska informacija ili činjenica o Džobsovom radu. Što se tiče emotivne strane, kvaliteta izrade i ostalih karakteristika koje odvajaju dobar film od relativnog promašaja ovaj film debelo naginje projektu koji ćete zaboraviti odmah nakon gledanja.
4/10
