Danski film reditelja Tomasa Vinterberga The Hunt (Lov), u originalu Jagten, jedan je od onih o kome pišem sa zadovoljstvom. Zaista mi je drago što je jedan neholivudski film poput ovog uspeo da se probije do šire publike i prava je šteta što to nije češći slučaj, s obzirom da je mnogo filmova iz pomenute kategorije odličnog kvaliteta, koji usled skromne promocije ostaju relativno anonimni van granica svoje države.
Međutim, često ni promocija filma nije toliki problem, koliko je publika nezainteresovana za filmski sadržaj poput ovog u ovom projektu. Na stranu što se ovaj film na neki način bavi pedofilijom, već mislimo na nezainteresovanost za sadržaj koji se generalno bavi običnim ljudima i njihovim svakidašnjim problemima. Teme srodne u ovom filmu su već neretko obrađivane, ali The Hunt nam ovoga puta nudi potpuno drugu stranu jedne vrlo mračne i tabu tematike.
Centralna figura filma je Lukas (Mads Mikkelsen), vaspitač u lokalnom vrtiću, gde se zapošljava nakon gubitka svog učiteljskog posla. Lukas nakon razvoda i gubitka posla proživljava težak period, boreći se istovremeno i sa bivšom suprugom za starateljstvo nad svojim sinom Markusom (Lasse Fogelstrøm). Lukas na poslu upoznaje Nadju (Alexandra Rapaport) sa kojom počinje da gradi intimni odnos i njegov život počinje da se popravlja. Međutim, njegov život se ubrzo potom pretvara u pakao, nakon što ga zajednica potpuno nevinog optuži za pedofiliju, na osnovu samo jedne laži male devojčice iz vrtića…
U filmu The Hunt je vrlo zanimljivo posmatrati kako se jedna laž širi poput zaraze, bez preispitivanja njene autentičnosti od strane onih koji joj razmahuju krila. Do izvesne mere, ovaj socijalni fenomen je i razumljiv, uzevši u obzir okolnosti i sam povod njegovog pokretanja, tačnije vrlo osetljivu temu kao što je to u ovom slučaju zlostavljanje dece. Na kraju krajeva, pođite od sebe. Da li sa potpunom sigurnošću mislite da biste u realnosti stali na Lukasovu stanu ili biste se jednostavno vodili onom narodnom u svakoj laži ima pomalo istine? Primer doduše ne mora biti ovako ekstreman kao u ovom filmu, ali vredi se zapitati o tome koliko često smo skloni „označiti“ nekoga, bez konkretnog razloga i dokaza.
Ono što dodatno budi empatiju gledaoca prema protagonisti filma Lukasu potpomognuto je izrazito pozitivnim osobinama ovog lika. Naime, Lukas je predstavljen kao vrlo moralna osoba, sa velikim stepenom samokontrole, što vas čini i te kako ogorčenim zbog nepravde koja mu se dešava i koja nam se, usled toga, čini još veća. Gotovo je katarzična scena za gledaoca, kada Lukas potpuno ponižen, najzad izgubi svoju kontrolu i reši da uzvrati udarac.
Kada je reč o glumi u ovom filmu, na nju se definitivno mora obratiti posebna pažnja, jer ona to sa punim pravom zaslužuje. U poslednje vreme je već pomalo izlizano govoriti koliko je Mikelsen dobar glumac, ali u njegovoj glumi postoji nešto gotovo magično, što neizostavno podstiče reči hvale. Po svemu sudeći, njegovu harizmu je zapazio i Holivud, te ćemo ga kako se čini, pored danskog, sve češće slušati kako priča i engleski. Vrhunac Mikelsenove role Lukasa dostiže se u sceni Badnje večeri u crkvi, tačnije u sceni njegovog jednostavnog, ali vrlo prodornog pogleda, koji govori više od hiljadu reči i najzad budi crv sumnje o njegovoj krivici.
Takođe, ne treba zanemariti ni glumu Tomasa Boa Larsena (Thomas Bo Larsen) u ulozi Tea, Lukasovog najboljeg prijatelja do trenutka Lukasove stigmatizacije, takođe osobe kojoj je pređašnje pomenuti pogled bio upućen. Zanimljivo je pomenuti i zanimljivu ulogu mlade Anike Vederkop (Annika Wedderkopp), koja je krajnje uverljivo odigrala Teovu ćerku Klaru, odnosno devojčicu od koje je upravo ceo Lukasov pakao i potekao.
Ne bih želeo nikoga da teram da gleda ono što neće, ali ukoliko ste ljubitelj dobre i pre svega kvalitetne drame, apsolutno vam preporučujem ovaj film. Međutim, čini se da je mnogima teško objasniti da filmovi postoje i van holivudske produkcije, neretko kvalitetniji i ne tako zaglupljujući. Imajuću u vidu uspeh filma The Hunt, vrlo je verovatno da u Holivudu uskoro osvane i njegov rimejk, jer ako nešto nije snimljeno tamo, za većinu gotovo kao da nikada nije ni postojalo.
moja konačna ocena: 10/10
