– Will you help him, the little pilot?
– Why should I?
– Because he’s a twelve year old boy, dogs love those.
Ves Anderson (Wes Anderson) je filmaš koji svakim svojim naslovom iznova iznenadi. Pojedinci mu prebacuju da se ponavlja, da slične čudnovate likove provlači kroz celu svoju filmografiju, ali njegovi filmovi, bar po mom mišljenju, imaju taj redak i važan kvalitet koji Ameri nazivaju rewatchability. Takođe, jedan je od retkih autora koji svakim novim projektom uspeva pozitivno da iznenadi publiku i da lestvicu kvaliteta svojih radova podigne za stepenik više. Takav, iznova gledljiv i, pre svega, odličan film je i njegov drugi animirani projekat po imenu Isle of Dogs.
Radnja filma je smeštena u izmišljeni japanski grad Megasaki, gde se desila epidemija psećeg gripa. Zbog toga gradonačelnik Kobajaši donosi odluku po kojoj se svi psi proteruju na Ostrvo Smeća, koje se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Nedugo nakon toga, na ostrvo dolazi dečak sa namerom da pronađe svog psa. Ispostaviće se da je to Atari, gradonačelnikov usvojeni sin, dok je pas Spots prva žrtva proterivanja. Atari se udružuje sa klanom pasa stanovnika ostrva, a na svojoj misiji će se susresti sa brojnim poteškoćama…
Gledaoci koji nisu imali priliku da se susretnu sa radovima Vesa Andersona prvo primete da su bajkovita scenografija i veoma raznoliki i postojani likovi najbitnije karakteristike ovog autora, a takva je situacija sa čitavom kinematografijom ovog specifičnog i inovativnog režisera i scenariste. On vešto barata vizuelnim efektima, šarenom scenografijom, nestvarnim pejzažima i čestim statičkim postavljanjem kamere, čineći da svaki njegov film stvara poseban svet. Jednostavno, svaki kadar filma se može zaustaviti, posebno izučavati i eventualno smestiti u ram za slike. Sjajan dodatak svakom kadru predstavlja odličan izbor muzičkih celina.
Isle of Dogs je njegov drugi animirani film nakon Fantastic Mr. Fox, a oba su realizoavana metodom stop-animacije. Iako na prvi pogled deluje kao tipičan dečiji film, sa pravolinijskom naracijom i svojim simpatičnim, kosmatim likovima, ispod površine se kriju ozbiljnije stvari. Smešten je u distopijski, ugnjetavan svet i pratimo posledice pogrešne politike, neprestanog straha i prirodnih katastrofa. Andersonov scenario je prilično transparentan u svojim stavovima vezanim za korupciju, propagandu, politiku straha i dehumanizaciju, koju predstavlja kroz likove pasa.
Autor, iako iznosi ozbiljne stavove i predstavlja delikatne odnose između netaknutog reda metropole i opustošenog, pretrpanog ostrva, pronalazi način da nam plasira obilje doslednog humora. Pored toga, film akcentuje emocije i humanost, kao da svesno izbegava ogorčenost i ljutnju protiv gorenavadenog sistema, a na taj način autor pre svega priča dobru priču, a zatim predstavlja alegoriju i poruke koje je prate. Zbog toga Isle of Dogs može biti zanimljiv i onima kojima koji od filma traže samo zabavu, ali i onima koji od filma traže da ih natera na razmišljanje i čitanje između redova.
Ne treba biti stručnjak da bi se zaključilo koliko je posla potrebno da ovaj vid animacije ugleda svetlo dana. Anderson je opet okupio ekipu koja je radila na njegovom prethodnom animiranom filmu, a ta ekipa je opet bila na visini zadatka. Nisam siguran da li mi se više dopalo kako su napravili pse, kako su napravili pozadine ili kako su montirali jedno sa drugim (scena u kojoj psi hodaju po konstrukciji dok se iza njih smenjuju pejzaži sa ruševinama mi je naročito upečatljiva). Možda je avantura naših junaka, uslovno rečeno, pravolinijska i jednostavna, ali animacija i improvizovano carstvo ostrva to svakako nisu.
Još jedan od zaštitnih znakova ovog autora je činjenica da duhovite deonice i zabavne dijaloge glumci izgovaraju mrtvi ozbiljni. Takav slučaj je i ovde, mada zaključujem da je to zbog toga što nam likovi demonstriraju žal za onim što je prošlo, kao i bojazan zbog neizvesne budućnosti – u suštni, svaki od likova je povređen na neki način. Moram spomenuti da stanovnici Megasakija pričaju na japanskom bez titlova, dok psi komuniciraju na engleskom, a takav izbor je bio predmet polemika na internetu. Glasove pozajmljuje zaista impresivna glumačka ekipa koju čine, između ostalih, Brajan Krenston, Edvard Norton, Skarlet Johanson i Bil Marej.
Isle of Dogs je fantastično animiran film i još jedan dokaz da Ves Anderson poseduje jedinstvenu kreativnu moć koja mu omogućuje da nas svakim novim filmom iznenadi i obraduje – zadržava svoj prepoznatljiv stil i humor čak i kad se bavi ozbiljnijim temama sa jakim socijalnim komentarima.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
