Moderni filmovi često nemaju hrabrosti da izgrade sopstveni identitet i predstave publici nešto potpuno novo. Većina režisera i scenarista igra na sigurno. Uglavnom zbog pritiska studija veliki broj ostvarenja uzima osnovu iz već postojećih dela književnosti i ranije kinematografije. Oni znaju da je to stabilan put do zarade koja je glavni cilj, dok su umetnička strana i inovacija u drugom planu. U takvim uslovima nezavisna produkcija može da ponudi dobru alternativu, a sjajan primer za to je upravo Ink. Američki režiser, scenarista i kompozitor Džamin Vinans (Jamin Winans) uspeo je da sa budžetom od svega 250.000 dolara napravi film koji se ravnopravno nosi sa mnogim visokobudžetnim ostvarenjima, a u nekim aspektima ih i prevazilazi.
Osnova priče je konflikt dve frakcije bića koja postoje u drugoj ravni stvarnosti i bore se za ljudske duše. Sa jedne strane su ratnici pod imenom Pripovedači (Storytellers) koji nam donose snove i štite nas od druge strane, zlih Inkubija (Incubi) donosilaca košmara. Pored ove dve grupacije, postoje i lutalice, koje se kreću kroz svetove, ali ne pripadaju u potpunosti nekoj od strana. Jedne večeri lutalica Ink kidnapuje dušu devojčice po imenu Ema, nakon čega njeno telo ostaje u stanju kome. Narativ nije potpuno linearan jer se pored potere Pripovedača za Inkom priča dotiče i segmenata ,,stvarnog“ sveta, te nedaća Emine porodice u njemu.
Vizuelni stil ovog filma može podsetiti na ostvarenje Mračni grad (Dark City) a pomalo i na dela Terija Gilijema (Terry Gilliam), ali uprkos tome on zadržava specifičan doživljaj kakav se retko sreće. Filter upotrebljen za različite svetove kojima se junaci kreću odlično dočarava promene u odnosu na objektivnu stvarnost i stanja svesti koje oni doživljavaju. Efekti ni u jednom trenutku ne odaju utisak filma sa malim budžetom, a izbor lokacija i kostima su praznik za oči.
Ovo ostvarenje sadrži i scene borbe sa koreografijama kojih se ne bi postideli ni mnogi, daleko zvučniji naslovi. Ponegde se mogu primetiti slabosti u glumi, ali ne u meri koja bi stvarno zasmetala i odvukla pažnju od zapleta. Muzička podloga je suptilna i dobro prati tempo radnje.
Nakon nekoliko festivalskih projekcija (i jedne nagrade u Kankunu) nijedan veći studio nije preuzeo ovaj film, tako da on nije ušao u veliki broj bioskopa i distribucija se svela na DVD izdanje. Međutim, piraterija koja važi za lošu stvar u industriji, doprinela je široj popularnosti ovog ostvarenja. Oko pola miliona korisnika je preuzelo film sa interneta za samo nedelju, što je dovelo do dobre prodaje DVD i blu-rej izdanja i stvorilo veliku bazu poštovalaca.
Ink je dokaz da kreativnost i dalje postoji u modernom filmu koji su preuzeli blokbasteri sa budžetima od nekoliko stotina miliona dolara i da će se originalnost uvek isticati i u takvoj konkurenciji. Ova akciona fantazija sa elementima drame zaslužuje vašu pažnju i, premda nije savršena sa tehničke strane, nagradiće vašu pažnju nezaboravnim iskustvom.
8/10
Autor: Marko Bogdanović