Tomaso Bušeta, takozvani gazda dva sveta, je ostao upamćen kao prvi visoki pripadnik italijanske mafije koji je tokom osamdesetih rešio da progovori. Njegove izjave su dovele do čuvenog suđenja 1986. godine kada su se na osuđeničkim klupama našla najozloglašenija kriminalna imena Palerma, a Tomaso je svedočio na još nekoliko suđenja. Italijanski reditelj Marco Bellocchio nam donosi biografsku dramu o tom čoveku, koja je realizovana u ko-produkciji četiri države. Film je premijerno prikazan na festivalu u Kanu, a nakon toga je izabran kao italijanski kandidat za Oskara.
Početkom osamdesetih, u borbi za zaradu prodajom heroina, mafijaški bosovi pokreću krvav rat koji je kao žrtve imao i nedužne civile. Tomaso (Pierfrancesco Favino) se sklanja u Brazil i izdaleka posmatra kako njegovi ljudi bivaju ubijeni, među kojima su i dvojica njegovih sinova. Tomaso je svestan da bi on mogao biti sledeći, a brazilska policija ga hapsi i sprema se da ga isporuči Italiji. On donosi odluku koja će promeniti mafiju – odlučuje da se se sastane sa sudijom Đovanijem Falkoneom i da izda zavet koji je dao Koza Nostri.
Centralno pitanje autorskog tima je zašto je Tomaso odlučio da postane informator, a ispostaviće se da je odgovor prilično jednostavan – mafija kojoj je dao zavet se veoma promenila, dok je porodica, koja je ranije bila odvojena od posla, danas postala glavna meta sukobljenih grupa. Za Tomasa to više nije bila njegova stvar, već je postala njihova. Ovaj čin ga ne oslobađa krivice za ono što je učinio i jasno je da iza svega stoji briga za sebe i sopstvenu porodicu, ali ga mnogi smatraju herojem, naročito jer su zbog njega mnogi kriminalci postali informatori i doušnici, što je dovelo do velikog broja hapšenja i slabljenja uticaja mafije.
Tomaso je pripadnik stare garde mafije i njegova izdaja je veoma bolna odluka za njega, ali istovremeno odbacuje moderne tekovine njegove organizacije koja donosi odluke sa kojima se ne slaže. Glavno sredstvo zarade je postao šverc heroina i taj posao ima je stvorio bogatstvo, ali je direktno uticao na njihove porodice i privatno jer je jedan od Tomasovih sinova postao zavisnik. Na početku filma dobijamo grupnu fotografiju sa proslave sa utisnutim imenima likova, ali nažalost većina tih imena i tih lica postaje nevažno, jer je većina njih mrtvo i pre kraja prve trećine filma. Jasno je da ovo nije priča o mafiji, već priča o Tomasu.
Autori predstavljaju našeg junaka kao hladnokrvnog oportunistu, ne kao junaka ili kao izdajnika. Njegova odluka da razgovara sa Falkoneom, sudijom koga je mafija likvidirala sa 600kg eksploziva, može biti pitanje opstanka, može biti njegov način odmazde, a možda je bio mišljenja da je sudija zaista spreman i sposoban da učini nešto konkretno. Iz unakrsnih ispitivanja koja su daleko od produktivnih dovodimo u pitanje njegove postupke i motive , ali zaključujemo da Tomaso to ne radi zbog osećaja za pravdu. To čuveno suđenje iz 1986. godine je poznato po tome što su se optuženi služili svim mogućim sredstvima u pokušaju da ga prekinu, pa je pojedinim momentima sudnica izgledala kao cirkus.
Scenario se prostire na gotovo čitav Tomasov život, od momenta kada je dobio svoj prvi posao sa 16 godina i mišljenja sam da je to bilo previše ambiciozno. Radnja se kreće napred-nazad i generalno nije teška za praćenje, ali ostaje žal što se nije zagrebalo malo dublje od portreta glavnog lika. Film se fokusira na dijaloge i zbog toga se može reći da je ovo pravi prikaz mafije, a ne ono što se krije iza senzacionalističkih naslova i popularnih filmova. Nemam dovoljno reči kojima bih pohvalio glavnog glumca, a moja najveća zamerka je što film ostavlja utisak kao da je snimljen pre dvadeset godina, verovatno zbog mnogo manjeg budžeta nego što ova priča zaslužuje.
The Traitor je biografski film o prvom mafiozu visokog ranga koji je tokom osamdesetih pregazio zavet ćutanja – film zasnovan na dijalozima i činjenicama koji ne romantizuje mafiju i od Bušetija ne pravi heroja.
moja konačna ocena: 8/10
