Kada se spomene termin najbolji ratni filmovi obično se nabrajaju holivudska ostvarenja sedme umetnosti kao što su Apocalipse Now, Full Metal Jacket ili Platoon. Međutim, čak i među ljubiteljima ovog žanra često su zaboravljeni ili preskočeni filmovi koji ne dolaze iz Holivuda, ali se skoro po svakim kriterijumima (osim eventualno po produkciji) mogu porediti sa poznatijim naslovima. Jedan od njih je Idi i smotri, sovjetski film Elema Klimova koji je po mišljenju mnogih broj jedan u svom žanru.
Radnja je smeštena u 1943. godinu i prati beloruskog dečaka Florju koji pronalazi staru pušku i rešava da se priključi slabo opremljenim sovjetskim partizanima, koji se suprotstavljaju nemilosrdnim i brojnim snagama nemačke vojske. Naivni dečak ubrzo shvata da je rat pravi pakao i svedoči scenama koje bi poremetile i psihički mnogo stabilnije ljude. Film je šokantna hronika njegovog ratnog iskustva i horora koji preživljava, a kako radnja odmiče, tako se gube njegova dečačka nevinost i razum…
Pojedinci ovaj film smatraju klasičnom sovjetskom propagandom u kome su Belorusi neka vrsta anđela, a Nemci otelotvorenje pakla – to je daleko od istine, jer ako je film propagandni materijal, zbog čega su scenaristi čekali osam godina da dobiju dozvolu sovjetskih cenzora. Premijera je bila na četrdesetogodišnjicu pobede sovjetskih snaga i film bio kandidat SSSR-a za Oskara u kategoriji stranih filmova. Ovo je jedan od onih radova koji su kriminalno zapostavljeni, pre svega jer dolazi iz komunističke zemlje, a zatim i što je toliko depresivan i uverljiv da je zaista teško čak i preporučiti ga nekome, a kamoli pogledati ga dvaput.
Idi i smotri nema karakteristike klasičnog holivudskog filma – nije spektakl, nema scena bitaka, ne puca na sentimentalnost, nema melodrame, a ni glavni junak nije neko ko se ističe junaštvom ili herojskim podvizima. Tokom svojih dva i po sata trajanja mi gledamo dečaka koji iz prve ruke posmatra i preživljava sve strahote rata, a činjenice da je dečak tako mlad i da je sve predstavljeno tako uverljivo dodatno pojačavaju depresivni i uznemirujući utisak koji film ostavlja. Ovo je jedna mračna bajka sa surrealnim elementima, koji su tu da daju dozu poetičnosti, ali ipak preovladava sirovi i surovi realizam – gledanje ovog filma je daleko od zabavnog ili pozitivnog iskustva.
Autor je promišljeno ostavio neke događaje izvan scene, svestan da je mašta dosta jak faktor – snimi naznake ili rezultate nekog strašnog čina i mašta gledaoca će odraditi svoje. Sa druge strane, vešto je izbegnuta zamka eksploatacije jer snimanje nasilja radi samog nasilja ne krasi odlične filmove. Nemojte se prevariti jer Idi i smotri jeste nasilan film, ali je izbegnuto nepotrebno grafičko portretisanje. Takođe, precizna i namenska upotreba pozadinskog zvuka je češto sasvim dovoljna da steknemo utisak kakvi se užasi dešavaju.
Film je produkcijski na visokom nivou sa svojim kostimima, setovima, kinematografijom i sjajnom režiserskom rukom Elema Klimova koja snima longtejk kada dočarava sumornost beloruskih predela ili širinu predstavljenih događaja, a koristi hendšejk kada dočarava intenzitet onoga što snima. Kao jedan od scenarista je ubedljivo predstavio svoje poruke o izgubljenoj mladosti vojnika, osveti i pravdi, kao i brutalna dešavanja kojima je drugi scenarista Ales Adamovič svedočio u mladosti. Kuriozitet je da Klimov nakon ovog filma nije snimio ništa više.
Aleksej Kravčenko koji tumači Florju bukvalno odrasta i stari pred našim očima. Dečak je imao četrnaest godina kada se snimao film i nakon devet meseci snimanja se vratio u školu sa sedom kosom. Ceo film je ispričan kroz njegovu perspektivu i njegova transformacija je jednostavno nezaboravna. Tako mlad protagonista dodatno dočarava užase rata, a totalno nepoznata glumačka ekipa daje veliki plus uverljivosti i realnosti čitavog filma.
Idi i smotri je u svakom smislu nezaboravno filmsko iskustvo, bolno uverljiv i uznemirijuće depresivan, ali bez ijedne mane. Sasvim je razumljivo ako prekinete sa gledanjem nakon desetak minuta, ali skupite hrabrost i istrajte do odjavne špice – ovo remek-delo je sigurno vredno toga.
moja konačna ocena: 10/10
