It’s not your lawn tiger.
Jedna od odluka trusta mozgova u Netflix-u je da, nakon pobede na nekom od festivala nezavisnog filma, otkupe prava na distribuciju tog projekta i film tako, umesto u bioskope, direktno stigne na servere tog servisa. Ova odluka je diskutabilna i svakako dosta utiče i na autore i na tradicionalne bioskope u celini, ali je svakako dobar način da se čuje za filmove koji možda ne bi ni bili otkupljeni. Ovaj film je režiserski debi glumca Mejkona Blera (Macon Blair) i dobio je nagradu žirija na festivalu Sundance.
Glavna junakinja je Rut (Melanie Lynskey), negovateljica iz malog grada, koja se ne može otarasiti navike da svakodnevno vidi najgore u ljudima. Zaplet nastaje nakon provale u njenoj kući, kada ostane bez laptopa, nekih lekova i srebrnog escajga njene bake. Policija nije od neke pomoći, pa Rut odlučuje da sama pronađe počinioce. Svesna da se stvari ovih dana mogu srediti samo agresijom, udružuje se sa komšijom Tonijem (urnebesni Elijah Wood), jedinstvenom kombinacijom redneka i šoguna, ali ubrzo shvata da svaka akcija sa sobom donosi posledice…
Naslov I Don’t Feel At Home In This World Anymore sjajno opisuje kako se oseća naša junakinja u svakodnevnom svetu, u kome vladaju egocentričnost, bahatost i gledanje sopstvene zadnjice. Svako od nas se barem jednom osećao kao Rut, koja je zgrožena ne samo pojedincima, nego društvom u celini. Iz njenih socijalnih komentara izbija cinizam i očigledno je da je Rut puna potisnutog besa. Takođe, bori se sa osećajem bespomoćnosti i trudi se da shvati poentu neispunjenog života.
Cinizam glavne junakinje i njena nespremnost za neočekivane situacije u kojima će se naći su glavni izvor komičnih scena u filmu – to se najbolje vidi u sceni u kojoj olakšava svoju dušu devojčici umesto da joj prosto pročita bajku. Zbog kombinacije depresije i nedostatka ambicije njen život se svodi na ispijanje piva i tumaranje od kauča do kauča. Preokret u njenom životu i filmu nastaje nakon susreta sa Tonijem, koji tako komičan postaje jači deo tandema u pokušaja vraćanje otete svojine. Njihov duo je dokaz da je istomišljenicima lakše da se bore u dvoje sa izazovima svakodnevne realnosti.
Film u drugom delu postaje nasilan i eksplicitan, kao da autor ima nameru pokazati kako stvari neočekivano mogu otići u ofsajd. Nakon pojave Tonija priča dobija dozu intrige i trilera, a socijalna drama postaje krimić. Međutim, sve je ispričano jednostavno, režija je jednostavna i film izgleda kao diplomski rad nekoga iz filmske škole, ali to nikako nije minus. Sve vreme se vidi jak socijalni komentar o sve manjoj toleranciji na ljudsku bahatost i bezobrazluk. Film će se naročito dopasti ljudima koji imaju osećaj da su crna ovca savremenog društva.
Melani Linski i Ilajdža Vud su sjajan izbor za tumačenje glavnog tandema. Njihovi likovi su, pored epiteta marginalaca i generalnog komičnog utiska koji ostavljaju, napisani i sa dozom nihilizma, a njih dvoje su se sjajno snašli u svojim ulogama. Sporedni likovi su, kao i njih dvoje, usamljeni, u pokušaju da pronađu svoje mesto pod suncem u američkom društvu, što još više ostavlja jak pečat egzistencijalizma.
I Don’t Feel At Home In This World Anymore je vrlo dobra kombinacija cinične komedije i modernog krimića, namenjena ljubiteljima malih filmova.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
