U vremenu kada bioskopskim repertoarima dominiraju uglavnom generički blokbasteri, pravo je osveženje videti mali, kreativni film. Reč je radu I Am Mother, debitantskog režisera i ko-scenariste Granta Spjutora. Ovo je ujedno i debitantski film producentske kuće The Penguin Empire, a iza svega stoji Netflix, naravno.
Početak filma nas smešta u neodređenu budućnost, gde je okolina zagađena, a čovečanstvo na pragu iščezavanja. Unutar podzemnog bunkera se nalazi na hiljade ljudskih embriona, a sa njima je Majka, robot stvoren kako bi ponovo naselio Zemlju nakon izumiranja čovečanstva. Robot uzima jedan od embriona i uskoro nam stiže Ćerka (Clara Rugaard). Majka podiže devojčicu, brine se o njoj, svakodnevno je uči nečemu i proverava njeno znanje. Međutim, jedinstvena veza između njih je ugrožena kada se pojavi neočekivani uljez (Hilary Swank)…
Kako je rasla, Ćerka je sticala sve više znanja, a samim tim je rasla i njena znatiželja šta se dešava van objekta. Njoj je teško da zamisli život sa drugim ljudima, jer nikada nije videla drugu osobu, ali njen genetski sklop ima potrebu da pripada nekome ili da bude deo nečega. Majka njenu znatiželju seče u korenu, pravdajući se da je napolju previše toksično da bi se upuštala u avanturu. I onda jednog dana dolazi do kucanja na spoljnim vratima, a samim tim se Ćerkin život okreće naglavačke.
Sasvim očekivano, dolazi do napetosti između pridošlice i Majke, s obzirom da govore vrlo različite priče o tome šta se dešava napolju i kakva je prava uloga robota u svemu tome. Tada se futuristički elenti filma kombinuju sa raznim pitanjima koji teraju na razmišljanje, a to je, složićete se, najbitnija stavka kvalitetnog sci-fi projekta. Ćerka počinje da preispituje svoj život i sve što zna, a mi tražimo razloge eventualnog laganja uljeza ili robota i dublju pozadinu onoga što gledamo.
Film postavlja pitanja o veštačkoj inteligenciji i o tome da li je ona sposobna da pokaže ljubav ili saosećanje. Ovo svakako nije originalna ideja, ali jeste interesantna, a njen koncept je iznenađujuće dobar. Majka ima puno sitnih reakcija koje demonstriraju njene unutrašnje kognitivne procese ili unutrašnju borbu, a na tim sitnicama se gradi temelj čitave priče. Činjenica je da se ta priča odvija na relativno ravan način, ali je upečatljiva zbog nekoliko precizno postavljenih i pažljivo realizovanih plot tvistova.
Verujem da ovaj film nije imao veliki budžet, ali ga to ne sprečava da izgleda impresivno. Na početku filma, svaka scena pojačava osećaj klaustrofobije, sa dosta krupnih kadrova. Kako film odmiče, tako se povećava Ćerkino poboljšano viđenje sveta, a to se demonstira radom kamere, koja hvata šire kadrove i snima duže snimke. Dopala mi se scenografija, kao i maštovita kombinacija CGI i praktičnih efekata (Majka je, u stvari, muškarac u kostimu).
Ukoliko niste gledali film, preskočite ovaj pasus zbog spojlera. Želim da istaknem svoje tumačenje priče, u kojoj je lik Hilari Svonk prva Ćerka. Postoji više detalja koji sugerišu na to, počevši od uvoda 13867 dana od istrebljenja, preko činjenice da je Majka upotrebila tri embriona i njene rečenice pred kraj preživela si sve ove godine kao da je neko imao plan za tebe. Mišljenja sam da je upravo lik Hilari Svonk bila poslednji Ćerkin test za osnivanje porodice, jer se ona po svaku cenu vratila nazad u bunker, kako bi bila sa bratom. Hilarin lik se bavi crtanjem, dok Ćerka pleše – to se može protumačiti i kao dokaz koliko je, po Majčinom sistemu, umetnost bitna za vaspitanje deteta.
Glumice u ovom filmu su fantastične. Totalni anonimus Klara Rugard je bila veoma upečatljiva u ulozi ćerke i verno je dočarala njen slobodan, znatiželjan duh. Dorasla je zadatku i predstavlja veoma prijatno iznenađenje. Sa druge strane, Hilari Svonk ima reputaciju kvalitetne i poštovane glumice, kao dobitnica dva Oskara za glavne uloge. Njen lik ovde je drugačiji od onoga što smo navikli, jer nije karakterizovan, već više služi kao sredstvo za zaplet, ali je to ne sprečava da dominira svakim kadrom. Rose Byrne je Majci pružila glas koji stalno varira između brige i zlokobnosti.
I Am Mother je odličan mali film koji stavljam u rang filma Ex Machina kao potvrdu da nije potreban ogroman budžet kako bi se ispričala ambiciozna, kvalitetna i inteligentna sci-fi priča.
moja konačna ocena: 9/10
