Tematika narkotika, tj. proizvodnje, distribucije i korišćenja droge, je oduvek bila zanimljiva za ljude koji se bave dokumentarnim filmovima tako da su dokumentarci sa ovom temom zaista brojni. Međutim, mali broj njih uspeva da gledaocima pruži nešto drugačije, neku inovativnost koja bi razbila neku vrstu kalupa prenošenja informacija po kojima se prave, a jedan od novijih koji je privukao pažnju gledalaca je ovaj rad Metjua Kuka iz 2012. godine.
U ovom dokumentarnom filmu Metju Kuk je pozvao veliki broj ljudi različitog društvenog i ekonomskog statusa koji su na ovaj ili na onaj način bili povezani sa prodajom narkotika. Akcenat je bačen na dilere i proizvođače, tj. na konačni cilj svakog od njih – zaradu. Sa svakim delom filma raste i svojevrsna piramida dilera, tako da radnja počinje intervjuom sa lokalnim dilerom koji snabdeva narkomane iz bliže okoline, a završava sa južnoameričkim narko-bosem koji ima zaposlena tri čoveka samo kako bi mu brojali pare. Prikazane su lestvice hijerarhije, kao i načini da se sa dna stigne do vrha.
Svaki učesnik u filmu objašnjava svoje viđenje prodaje droge, znanja i veštine koja su potrebna, bave se temom poštovanja zakona i hrabrosti koja je potrebna kako bi se bavilo ovim poslom. Osim toga vreme je posvećeno i svojevrsnim ratom američke vlade protiv narkotika sa gledaocem kao neutralnim posmatračem kom se ni na jedan način ne navodi kojoj grupi treba da se privuče. Osim dilera i proizvođača droge svoj prostor imaju i ljudi koji su sa ove strane zakona, političari, analitičari, legalni prodavci, kao i javne ličnosti, poput repera Eminema ili 50 Cent-a.
Bitan razlog uspeha ovog filma je što autor u svakom trenutku dozvoljava da gledalac sam kreira stav o onome što gleda. Nema suptilne propagande niti ubeđivanja kako su droge dobre ili loše. Kuk samo prikazuje situacije i činjenice crno na belo, pa tako imam uvid u životnu priliku siromašnog čoveka koji se počeo baviti ovim poslom zbog otkaza na poslu i teške besparice, kao i momka koji je počeo da diluje samo kako bi bio popularan u školi.
Skloneći u stranu temu koja ne mora svakome biti privlačna ili zanimljiva ovaj film je specifičan i po efektnom narativu i tehničkim rešenjima i animacijama koje daju veliki plus atraktivnosti i aktivnoj pažnji. U prilog tome idu i naizmenične smene intervjua i iznošenja podataka, kao i zaista zanimljivi likovi koje iznose stvari koje definitvno nisu za javnost. Ukoliko vas životne priče intervjuisanih likova ne zaintrigiraju, idejna grafička rešenja, režija i montaža definitvno hoće.
Ovo je definitvno jedan od najboljih dokumentarnih filmova sa ovom tematikom koji sam imao priliku da pogledam. Brojni statistički podaci i činjenice, brojni intervjui i snimci i veoma živopisni likovi u kombinaciji sa efektnim vizuelnim utiskom čine da 96 minuta proleti pred očima.
10/10
