Houdini (2014) - The Filmske Recenzije

Vaša ocena filma:

Hari Hudini je verovatno najpoznatiji i najveći iluzionista koji je ikada živeo. Slavu je stekao početkom dvadesetog veka svojim trikovima oslobađanja iz neverovatnih situacija, kao što su lanci, zaključane zatvorske ćelije ili rezervoari napunjeni vodom. Nisam apsolutno ništa znao o njegovom životu, pa me je obradovao projekat producentske kuće History koja napravila ovu biografsku dramu u vidu mini-serije iz dva dela koja se bavi njegovim životom.

Autori ovog projekta su rešili da se u potpunosti pozabave njegovim životom, tako da mi imao uvid u najbitnije događaje i situacije koje su obeležile Hudinijev život i karijeru. Narativ nije u linearan, tako da se često prepliću godine. Vidimo njegovo detinjstvo, odnose sa roditeljima, krivicu što otac ne veruje u njega, kao i iskrenu podršku njegove majke. Kako film odmiče tako ćemo se susresti i sa počecima njegove karijere, suprugom, brzim uspehom i svim onim što taj uspeh donosi.

Scenario je napisao Nikolas Mejer na osnovu knjige Houdini: A Mind in Chains: A Psychoanalytical Portrait iz 1976. godine koju je napisao njegov otac Bernard Mejer. Knjiga nije bila tipično biografska, nego se više bavila analizom samog Hudinija. Upravo zbog toga se svi događaji posmatraju pod nekom vrstom prizme njegove psihe, kako je svaki događaj uticao na njegovu ličnost, stavove i razmišljanja. Mi imamo uvid u to kroz naraciju koja prati čitav film/seriju. Naraciju shvatam kao način da se i lenji gledaoci lako povežu sa onim što gledaju i kao dodatna objašnjenja pojedinih scena, ali lično nisam njen ljubitelj jer ne ostavlja puno prostora da se gledalac saživi sa onim što gleda. Prosto čini da se stvori utisak kako se gleda dokumentarac o njegovom životu, a ne igrani film/serija.

Lično, uživao sam u filmu misleći da je sve ono što se dešava zaista iz života Harija Hudinija, ali sam ostao iznenađen količinom izmišljenih scena, ili scena koje izmenjene kako bi se još više dočarala misterioznost, osetljivost ili nestabilnost našeg glavnog junaka. Normalno je očekivati da projekat ne bude 100% istinit, ali je takođe normalno očekivati da posle gledanja ne morate guglati šta je istinito, a šta nije, kako bi stvorili mišljenje o toj osobi ili samom filmu. Nekako je između projekta koji glorifikuje Hudinija i projekta koji se bavi njegovom psihoanalizom Houdini ostao negde između, nedorečen u oba smisla.

Ono što takođe odbija su pojedina tehnička rešenja koja nekako ne idu uz biopik koji je smešten u vreme krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Po mom mišljenju ima previše CGI-a (scene sa udaranjem u stomak su nepotrebne), pojedina idejna rešenja režisera su loša (nabijanje tenzije brzim radom kamere, odsustvo prikazivanja emocija u scenama koje su pune njih, prikazivanje majke u drugim ženama) i odabir muzike nije baš najbolji (industrijal rok ili šta je ono već).

Sve ovo iznad se odnosi na to ukoliko ste od projekta Houdini očekivali klasičnu biografsku dramu. Sa druge strane, ukoliko tražite nešto sa zanimljivom pričom i likovima koji će vas zabaviti, onda je ovo pravi izbor za vas. Količina informacija, dijaloga, događaja i brzih smenjivanja godina će učiniti da sve vreme posmatrate ekran sa velikom pažnjom. Nema praznog hoda i likovi su zanimljivi, iako nisu u potpunosti razrađeni. Gluma je zaista odlična, pre svih duo Edrijen Brodi (Adrien Brody) i Kristen Konoli (Kristen Connolly) su zaista dali sve od sebe. History je sa svoje strane pružio maksimum i izgradio brojne setove u Budimpešti (sve scene su snimljene tamo). Takođe, ljubitelji trikova će videti skoro sve one koje su proslavili Hudinija, opet uz dodatak (nepotrebnog) CGI-a.

Generalan utisak je da su autori hteli previše stvari da smeste u projekat koji traje skoro četiri sata. Život Harija Hudinija je prosto bio takav da ima događaja i činjenica koje bi mogle biti ispričane kroz čitavu sezonu, a samim tim bi i rešenja scenarista bila bolja, likovi bi bili više razrađeni, a eventualno bi i loša tehnička rešenja bila izbegnuta. Ovako, Houdini može poslužiti kao odlična zabava ako nemate potrebu da se previše bavite istorijskim činjenicama ili tehničko-scenarističkim rešenjima.