U ruralnom području Amerike, u gradiću Gideon (referenca na jednog anđela), vodi se prava hajka na mladića optuženog za svirepo ubistvo svoje devojke. Ig Periš se nalazi još uvek na slobodi zahvaljujući pravničkim veštinama svog najboljeg ortaka, sposobnog advokata Lija. Policija tapka u mestu s istragom, pa mladić prolazi kroz agoniju, ogorčen što većina meštana traži njegovu glavu iako identitet pravog ubice njegove drage Merin nije razotkriven. U jednom momentu i otac i majka mu okreću leđa, ostavljajući ga bez one najbitnije podrške koju može da nađe samo u uskom porodičnom krugu. Izmučen tugom, besom, osećajem nemoći i beznađa, Ig se jedno jutro budi i shvata da su mu izrasli rogovi. Tek što se povratio od šoka dečko uviđa da mu rogovi daju nadrealnu moć. Naime, u stanju je da sazna najmračnije tajne, duboko prikrivene frustracije i uvrnute želje svojih sugrađana. Ig prihvata rogove kao blagoslov koji će mu pomoći da reši misteriju i pronađe ubicu…
Džozef Hilstrom King (Džo Hil) je svojim prvim romanom doživeo uspeh, naročito u probirljivim čitalačkim krugovima, podsećajući na onu staru izreku da iver ne pada daleko od klade. Sin slavnog Stivena Kinga, talentovani američki pisac odmah je dobio priznanje jer je njegov književni prvenac adaptiran na veliko platno. Scenarista Kit Banin je od literarnog predloška razvio višeslojnu priču kroz koju se provlače motivi, ideje i simboli tesno povezani sa biblijskom ikonografijom. Osetljivo pitanje bilo je odabrati čoveka koji će imati dovoljno kreativne energije, svežih ideja, jasnu viziju da književno delo pretoči u pokretne slike na pravi način. Da pomiri umetničku formu, ali i da istovremeno ispuni očekivanja (komercijalni aspekt pre svega) ambiciozne producentske kuće Red Granite Pictures.
Francuski sineasta Aleksandr Ažia (Alexandre Aja) je prihvatio izazov. Kažem izazov, jer je narativ žanrovski teško odrediti s obzirom da se mešaju elementi trilera (ako pođemo od osnovne postavke), horora (misteriozno ubistvo), fantastike (izgled našeg anti-junaka u većem delu radnje), ljubavne drame (iskrena emotivna veza uspostavljena još od detinjstva), ali i komedije oličene u vidu fino doziranih sekvenci crnog humora, sa efektnim satiričnim dodacima (naročito u prvom delu). Moram da odam priznanje mladom režiseru (ovo je uslovno, jer je rođen 1973. godine) zato što mu je pošlo za rukom da sve ove sastojke umiksa u skladnu celinu, prilično koherentnu, uz pravovremeno korišćenje uvek dobrodošlih flešbekova (danas gotovo neizbežnih).
Pošteno je istaći da deo zasluga pripada i pratećem osoblju zaduženom da obezbedi svaku moguću logističku podršku. Izuzetno atmosferična radnja postignuta je mudrim izborom lokacija u kanadskoj pokrajini Britanska Kolumbija (Vankuver i okolina). Tu valja dodati i preciznu fotografiju zbog koje pada u oči vizuelno raskošno postavljena scenografija.
Mišljenja sam da bez dobre glume ipak ne bi dobili upečatljivo filmsko štivo. Metaforama krcat narativ prikazan u religijskom podtekstu traži adekvatan performans, jer samo tako može da pogodi srce i dirne dušu. Dečak-čarobnjak polako, ali sigurno izlazi iz senke uloge koja mu je zauvek promenila život. Danijel Redklif (Daniel Radcliffe) pažljivo bira uloge u žanrovski različitim projektima, dokazujući se kao mlad glumac sposoban da odgovori svim izazovima medijski eksponirane profesije. Suvereno je izneo naslovnu rolu, bez obzira što nije imao jednostavan zadatak. Iskustvo iz prakse nas uči da kad god se dirnulo u religijsku tematiku munjevito je porasla pažnja šire javnosti, a naročito pomno su ispraćeni komentari crkvenih zvaničnika.
Zašto je gluma jedan od glavnih aduta ovog osvežavajućeg filmskog koktela? Zato što je Danijel imao sjajnu podršku svojih kolega. Ne bih sada da ih nabrajam, osim što ću da naglasim kako me je Džuno Templ (Juno Temple) kupila unapred za nekoliko narednih filmova u kojima će nastupati. Da nema problema da se skida pred kamerama opšte je poznata stvar, ali ono što fascinira ovde je sposobnost da nepretenciozno oslika kompleksan lik, altruistički nastrojen, sa puno topline i razvijenog saosećanja za druge (nežna ženska duša).
Ako se posle odjavne špice osvrnemo i momentalno premotamo film u glavi dolazimo do spoznaje kako ima ovde znatno više od puke zabave. Tera da se duboko zamislimo i probamo da protumačimo sve te biblijski intonirane poruke. Film koji nije lako gurnuti u neku žanrovsku kategoriju, te na osnovu toga dati preporuku onima koji vole ovo ili ono. Mogu da kažem da dosta podseća na kultnu seriju Twin Peaks što je pouzdan reper po osnovu koga ćete doneti odluku da li da mu pružite šansu.
Sa moje tačke gledišta, nisam se pokajao ni jednog trenutka što sam odvojio dva sata svog slobodnog vremena i utrošio ga na neverovatno zanimljivi Horns.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
