Zaista je tačno da oni filmovi od kojih ama baš ništa ne očekujete, skoro, pa uvek najpozitivnije iznenade. Nekada se jedva naterate da ih pogledate, kao ja u ovom slučaju, zapravo ni ne sluteći kakav vas film očekuje, bolje rečeno, postignut osećaj nakon gledanja filma. Pošto je ovo vestern/drama, a na sajtu sam već pisala osvrte za par filmova tog žanra (Salvation i The Proposition) mogu reći da mi polako ulaze pod kožu. Posebnost atmosfere samog toka filma, koju često ne znam ni da opišem pravim rečima, ih izdvaja od svih ostalih projekata.
Radnja filma je smeštena u 1850. godinu, na teritoriju Nebraske. Meri Bi Kadi (Hilary Swank) je neudata 31-godišnja nezavisna žena koja, igrom slučaja, spasava život skitnici po imenu Džordž Brigs (Tommy Lee Jones). Zauzvrat mu traži da joj pomogne u njenom zadatku koji joj je naložio lokalni sveštenik. Ona, naime, treba da preveze kočijom tri mentalno nestabilne žene iz Nebraske u Ajovu. Brigs pristaje i oni kreću na opasan put na kojem će se morati izboriti sa mnogim neprilikama, kako vremenskim, tako i sa ljudskim faktorom – razbojnicima i neprijateljski raspoloženim Indijancima.
Ovo je treći film koji je režirao Tomi Li Džons, koji u sva tri igra glavnu ulogu (The Three Burials of Melquiades Estrada iz 2005. godine i The Sunset Limited iz 2011. godine). Pogledala sam sva tri filma i ovaj mi je do sada njegov najbolji režiserski rad jer ima najemotivniji pristup. Ne bih previše pisala o njegovoj režiji niti bih vas davila tim nepotrebnim detaljima, jer do ovog filma i nisam puno pažnje obraćala na istu. Film je rađen po istoimenoj noveli Glendona Svortauta iz 1988 godine. Tomi je adaptirao scenario uz pomoć Kierana Ficdžeralda i Veslija Olivera.
The Homesman je dosta neobično postavljen, dovoljno nepredvidiv, imamo vrhunac pre samog kraja, tzv. predkraj i utopijski kraj. To je veoma netipično, ali daje neku posebnu draž samom filmu i čini ga još neobičnijim. Ima i komičnih momenata koji su vešto zabačeni u stranu, u drugi plan, a osim toga film ima i melanholično- tragičnu crtu u sebi koja se očitava posebno tokom putovanja u pojedinim teškim situacijama.
U ovakvim ostvarenjima gluma glavnih protagonista je veoma važna jer ona na neki način određuje kakav je film u konačnici. Tomi Li Džons glumi jedan nezainteresovan karakter koji se menja tokom putovanja i kome počinje da bude stalo. To je pozitivno, ali meni njegova gluma nikad nije pozitivna. Ja nisam njegov fan, isti mi je u svakom filmu, tako je bilo i u ovom. Karakter njegovog lika jeste neobičan, drugačiji, ali izgovor, izgled, sve isto kao i u pređašnjim filmovima. Ne znam da li je do mene, ali ja jednostavno njega ne doživljvama kao neku glumačku veličinu.
Međutim, ovo je ženski film. Hilari Svonk, kao i obično, briljira, posebno u par navrata (scena u preriji), ali od glumice takvog kalibra se to i očekuje. Ja bih pohvalila tri žene oko koji se vrti radnja, žene koje ne progovaraju tokom čitavog filma, a to su Miranda Oto, Sonja Rihter i Grejs Gamer. Poseban šmek filmu daju pojave, prvo dive Meril Strip (Meryl Streep), koja je dozirana baš koliko treba, i Džejmsa Spejdera (James Spader) kao vlasnika hotela.
Ovo je dirljiva priča o ljudskoj humanosti, o nadi koja ne umire, o požrtvovanosti, o preispitivanju sopstvene duše, priča o putovanju koje zaista vodi u nepoznato. Jedan od onih malih filmova koji daje gledaocu puno više nego pregršt velikih, razvikanih, ali totalno ispraznih filmova.
7/10
