When we’re killed, the past is killed. When kids are killed… that’s different. When kids are killed, the future dies. There’s no life without a future.
Džeremi Solnie (Jeremy Saulnier) je nezavisni režiser koji je privukao pažnju svojim filmovima Blue Ruin i Green Room. Njegovi radovi poseduju jedinstvenu filmsku estetiku, koju dopunjuje sebi svojstvenim temama i stilom narativa. Hold The Dark je njegov najnoviji film, u kome je ostao dosledan svom fantastičnom vizuelnom doživljaju, ali je ovoga puta segment priče ostavio podeljena mišljenja.
Radnja filma prati dvojicu protagonista. Jedan od njih je Vernon Sloun (Alexander Skarsgård), koji živi u zabačenom naselju na Aljasci i nalazi se na turi u Iraku. Nakon dolaska kući zatiču ga loše vesti i on kreće u beskompromisnu osvetu. Drugi protagonista je Rasel Kor (Jeffrey Wright), pisac i ekspert za vukove, koji u selo dolazi po pozivu Vernonove supruge Medore (Riley Keough). Ničim izazvan, Rasel će se naći umešan u niz nasilnih i teško objašnjivih događaja…
Scenario za ovaj film je napisao Mejkon Bler, na osnovu knjige Vilijama Điraldija i lako je zaključiti šta se odvija u fillmu – u početku lov na životinje, koji kasnije prelazi u lov na ljude. Međutim, mnogo je teže zaključiti o čemu se tačno raditi u Hold The Dark. Saznajemo da je selo u kome se odvija radnja već duže vreme nesrećno i da sve što gledamo ima neke veze sa lokalnim spiritualizmom, ali mi, kao i lik Rasela, teško razumemo koncept, ukoliko isti uopšte postoji.
Selo ima istoriju događaja u kojima su vukovi izašli iz šuma i odveli lokalno dete sa sobom. Medora sumnja da se to desilo i njenom sinu, pa naređuje Raselu da ulovi vuka i ubije ga, oko čega se on dvoumi. Rasel je čovek koji ne želi da remeti prirodan tok stvari i mišljenja je da dešavanja u prirodi ne zahtevaju osvetu. Sa druge strane, Vernon je potpuno drugačiji. Njega totalno obuzima bes i sveti se svakome ko mu se desi na putu, nebitno da li je ta osoba odgovorna za nešto ili ne.
Između miroljubivog prirodnjaka Rasela i proračunatog i hladnokrvnog Vernona, jasno je koji od njih će zauzeti našu pažnju. Vernonovi potezi su nesumnjivo brutalni, a očigledno je da iza besa i osvete stoji nešto više, što se može objasniti spiritualizmom. Upravo u takvim scenama dolazi do izražaja Džeremi Solnie, koji na jedinstven način predstavlja nasilje – ono jeste brutalno i neočekivano, ali u njemu ima nešto gotovo umetnički. Rasel, kao i detektiv koji bezuspešno juri Vernona, su se nagledali mračne strane ljudske psihe, ali ni oni nemaju razuman odgovor za užas kome svedoče.
Međutim, zbog izostanka odgovora na naše nedoumice i razvučenosti filma, narativ vrlo brzo postaje naporan za praćenje. Postavljajući glavno pitanje da li su ljudi definisani sopstenom prirodom ili prirodom svoje okoline, autori očigledno nisu ni hteli da daju odgovor, ali ovoga puta to nisam uzeo kao plus. Film vas tera da nastavljate sa gledanjem, pre svega zbog fantastične kinematografije i glavnih glumaca, ali verujem da će vaša frustracija i zbunjenost pre ili kasnije izaći na videlo.
Hold The Dark je spori triler sa mračnom misterijom, koji će vam držati pažnju svojom specifičnom atmosferom i fascinantnim vizuelnim utiskom, ali će vas i zbuniti izostankom konkretnih odgovora na teme koje se prožimaju pričom.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]