Hillbilly Elegy je ekranizacija istoimenih memoara J.D. Vansa iz 2016 koju potpisuje režiser Ron Hauard (Ron Howard), filmaš sa različitim žanrovima u svojoj filmografiji u kojoj se izdvaja A Beautiuful Mind za koji je nagrađen sa dva Oskara. Ovaj film je odrađen u produkciji Netflixa i predstavlja jedan od njegovih kandidata za visoke domete u sezoni filmskih nagrada, a pažnju je privukao i zbog toga što su u glavnim ulogama Ejmi Adams (Amy Adams) i Glen Klouz (Glenn Close), glumice koje imaju ukupno trinaest nominacija za Oskara bez ijedne pobede.
Film predstavlja moderno istraživanje američkog sna kroz tri generacije porodice Vans koja živi u Apalačkim planinama, delu SAD za čije stanovnike se vezuju brojne predrasude i gde vlada veliko siromaštvo. J.D. (Gabriel Basso) je uspeo da se izvuče iz nemaštine i da upiše prestižnu pravnu školu na Jejlu, ali se zbog svoje problematične majke Bev (Adams) mora vratiti u Midltaun, mesto puno bolnih sećanja, propalih snova i neizvesne budućnosti. Radnja filma se kreće napred-nazad kroz život našeg protagoniste u kome je bitan činilac bila njegova baka Memou (Klouz)…
U scenama iz prošlosti vidimo kako mu je bilo kao detetu, kada je sa svojom porodicom živeo u svakodnevnoj ekonomskoj neizvesnosti, bez perspektive i nade u bolje sutra, kao i sa čestim sukobima koji su produkt takvog života. Njegovi baba i deda su kao mladi ljudi došli u grad u kome je bujala teška industrija, ali je vremenom taj grad propao, što vidimo po zatvorenim izlozima i praznim parking mestima. Autori nisu imali nameru da se bave socio-ekonomskim položajem ljudi koji su bili prinuđeni da ostanu da žive u takvim uslovima, tj. da hvataju širu sliku svega, već akcentuju protagonistu.
Moram priznati da nisam očekivao da vidim širu sliku svega, ali sam tokom gledanja poželeo da je vidim. Razlog tome je što sam primetio da scenario nakon uvodnih dvadesetak minuta šablonski ponavlja scene koje služe da vidimo kako je J.D. nekako bio iznad svega onoga što mu se dešava i da je uprkos životu koji su ispunjavali tuče, selidbe i policija izrastao u moralno ispravnog, obrazovanog i uspešnog čoveka. Te scene idu dotle da neki put postanu nenamerno komične, a moram priznati i da mi sve ovo nije bilo previše inspirativno upravo zbog toga što se toliko potencira – navešću scenu kada J.D. kao klinac želi da pogleda televizijsku emisiju u kojoj učestvuje demokratski predsednički kandidat Al Gor.
Film je zaista imao neverovatan potencijal s obzirom koliko je širok svet našeg protagoniste, počevši od siromašnog detinjstva u planini, preko tura u Iraku do akademskih uspeha i odnosa da devojkom Ušom, ali ispostavlja se da je perspektiva priče ograničena na to da se čitav taj svet vrti oko jednog čoveka tj. njegovog konfuznog odnosa ljubavi i mržnje prema rodnom gradu. J.D. u sadašnjosti ima bitan razgovor za praksu u advokatskoj firmi, ali je prinuđen da se vrati u rodni grad čime je priči dodati i element trilera da se protagonista vrati nazad na vreme.
Posredno pratimo i sudbine bitnih žena iz života J.D.-a, koje zajednički vezuje to što su ili preživele ili su svedoci porodičnog nasilja. Vidimo da je Memou uspela to da prevaziđe, ali i da shvata kako je nesposobna da spreči postepeni pad svoje ćerke, koji deluje kao neizbežna sudbina, kao da su ovi likovi osuđeni na ove živote iz razloga koje ne vidimo u filmu. Glen Klouz i Ejmi Adams su vrhunske glumice, ali njih dve i likovi koje predstavljaju nisu ni toliko bitni za ovaj film, osim što služe J.D.-u za dva razloga – kao učenje životnih lekcija i kao razlog za beg bez gledanja nazad.
Hillbilly Elegy je nedosledna i prilično predvidljiva melodrama koja je imala šta da kaže, ali je autorima bilo lakše da idu linijom manjeg otpora i da nam predstave film kome fali ono najbitnije za inspirativne biografske priče – šira slika dešavanja, kao i saosećanje i razumevanje za sve likove.
moja konačna ocena: 6/10
