Heojil Kyolshim/ Decision to Leave (2022)

Vaša ocena filma:

Decision to Leave iliti u bukvalnom prevodu Resolution to Break Up je južnokorejska „romantična misterija“ koju kao režiser, ko-scenarista i producent potpisuje Čan-Vuk Park, poštovano ime svetske kinematografije i najpoznatiji po filmu Oldboy. Premijerno je prikazan u glavnoj konkurenciji filmskog festivala u Kanu gde je Park odneo pobedu u kategoriji režije. U svetske bioskope je pušten 14. oktobra, stigao je na servere striming servisa Mubi pre nekoliko dana i predstavljaće Južnu Koreju na 95. dodeli Oskara.

Početak filma nam predstavlja smrt službenika za imigraciju koji je pao sa litice tokom planinarenja. Na lice mesta dolazi Hae-jun (Hae-Il Park), detektiv koga muči nesanica jer ga proganjaju nerazjašnjena ubistava u njegovoj karijeri, koji tokom istrage počinje da sumnja da ga je sa litice gurnula supruga Seo-rae (Tang Vei). Ona je ljupka, misteriozna Kineskinja koja radi kao negovateljica, ne podnosi planine i deluje kao da ima savršen alibi. Istraga se svodi na njegovo špijuniranje osumnjičene, a čitav proces uskoro postaje mreža obmana, iskazanih i neiskazanih želja.

Čan-Vuk Park uključuje pogrešnu komunikaciju u svoj scenario, ne samo u smislu pogrešnog razumevanja onoga što ljudi zapravo govore, već i u razumevanju onoga što ljudi zaista misle kada kažu ono što govore. Ova priča počinje kao misterija ubistva, ali nas je do kraja provela kroz dve odvojene, ali nejasno povezane misterije, istovremeno istražujući neobičnu, ali duboku vezu koja se razvija između detektiva i žene koja je možda ubila svog muža. Očigledno se misterija te veze više dopala scenaristima od detalja i procedure istrage i to je ono što me je prijatno iznenadilo.

Da budem iskren, i same misterije su prilično zanimljive, posebno u pogledu načina na koji se svaka igra i služi kao preokret druge. Detektiv i njegov partner su slučajno upali u istragu, oni su usred značajnije potrage za parom muškaraca osumnjičenih za višestruka ubistva. Zabavno je kako se ta potraga povezuje sa glavnom pričom, makar samo zato što scenaristi pokazuju svoju sklonost prema ljudskim elementima u odnosu na one proceduralne jer jurnjavu rešavaju ličnom pričom o tankoj liniji između ljubavi i opsesije.

Supruga pokojnog čoveka je svakako imala motiv pošto je muž bio nasilan, ali njeno mirno držanje i opšti izgled saosećanja sigurno ne odgovaraju ubici. Njen alibi je da je u to vreme bila na poslu i brinula se za jednu stariju ženu i definitivno ne izgleda sposobna za hladnokrvno ubistvo. Hae-juna nešto muči u vezi sa slučajem, ali i u vezi Seo-rae – nastavlja da prati njeno kretanje i ponašanje čak i nakon što svi pretpostave da je smrt njenog muža bila samoubistvo (razlozi za to su malo komplikovaniji ili daleko jednostavniji, zavisi kako se posmatra) i postaje još više distanciran od svoje žene sa kojom deli „vikend brak“ jer je preko radne nedelje u Busanu.

Što se tiče samo istrage, Park joj pruža određene pametne i stilske dodire jer, recimo, detektiv veruje samo onome što vidi, pa koristi kapi za oči pre nego što pogleda u bilo koje mesto zločina, samo da bi se uverio da je njegova vizija jasna koliko može biti. Takođe, dok posmatra šta može da zaključi iz dokaza zamišlja sebe kako prati poteze osumnjičenog pre i tokom mogućeg zločina. To je zanimljiv trik inscenacije, naročito što ga Park prvi put koristi u sceni koja nema veze sa utvrđivanjem ubistva – kada detektiv posmatra Seo-rae samu u svom stanu u intimnom momentu daleko od prodecure istrage.

Upoznavanje Seo-rae pruža odgovor na misteriju koja je istovremeno zadovoljavajuće direktna i frustrirajuće nerešena. U međuvremenu, druga polovina filma, koja donosi još jedan slučaj koji detektiv treba da reši, upućuje pravo na ideju suočavanja sa posledicama prvog slučaja. Suprotno očekivanjima, to ipak nije na prodecuralnom nivou, nego na ličnom – rečima koje su ostale neizgovorene, ali i osećanjima koja su prilično jasno preneta kroz postupke ili izostanak istih.

Taj fokus na likove čini drugu polovinu filma bogatijom i promišljenijom od prve. To je pre svega postignuto zahvaljujući glumačkim izvedbama koje pokazuju značajnu hemiju, ali i zbog toga kako Park detaljima i postavkama zapleta i likova definiše kako se centralni odnos formira, prilagođava i ostaje kao jedna dugotrajna misterija. Moram spomenuti da autorova spremnost da izazove dosta trenutne konfuzije oko toga ko je ko i šta je šta će za neke biti malo previše.

Decision to Leave je novi film proslavljenog južnokorejskog filmaša Čan-Vuk Parka, romantična triler-misterija u kojoj je složeni psihološki i intelektualni odnos glavnih likova značajno bitniji od procedure istrage.

moja konačna ocena: 8/10

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)