Guy Ritchie’s The Covenant ili jednostavno The Covenant je ratni akcioni triler koji kao ko-scenarista, režiser i producent potpisuje proslavljeni filmaš iz naslova. Riči je bio baš vredan s obzirom da je pre četiri meseca bila premijera njegovog filma Operation Fortune: Ruse de Guerre, špijunske akcione komedije koja nije prošla najslavnije. The Covenant je pušten u bioskope 21. aprila posredstvom kompanije Metro-Goldwyn-Mayer Pictures i postavljen je na striming platformu Amazon Prime.
Radnja je smeštena u Avganistan 2018. godine i prati tim za specijalne operacije američke vojske koju predvodi ratni veteran Džon Kinli (Džejk Džilenhol). Njegova jedinica je zadužena za traženje i razbijanje talibanskih operacija u proizvodnji improvizovanih eksplozivnih naprava. U uvodnoj sceni na kontrolnom punktu vojnik i lokalni prevodilac koji radi za američke snage ubijeni su od strane bombe koja je aktivirana iz kamiona. Uprkos tim žrtvama život ide dalje i posao se nastavlja za Džona i njegov tim, pa pronalaze novog prevodioca Ahmeda koga prati reputacija da je malo težak za saradnju.
U suštini se priča, tema i emocionalni uticaj ovog filma vrte oko jedne moralne potrebe – kada neko spase tuđi život, ta osoba duguje život svom spasiocu. The Covenant kroz prikaz komplikacije politike, istorije i posledica rata SAD u Avganistanu dolazi do nečega toliko neupitnog da je to u suštini nepogrešiva, univerzalna istina.
Scenario trojice autora je delo fikcije, osim ako nije reč o nekoj poverljivoj istinitoj priči o kojoj nema nekih javnih zapisa. To naravno ne umanjuje njegovu efikasnost, ali vredi napomenuti, makar samo zato što su nas filmovi, posebno u zadnje vreme, čini se „obučili“ da verujemo da su samo dramatizacije istinitih priča one koje vredi ispričati. Većina tih dramatizovanih priča iz stvarnog života ionako na kraju budu fikcija, tako da je pomalo osvežavajuće gledati priču koja izgleda kao da se zaista mogla dogoditi i saznati da su njen smisao, kao i njena prividna autentičnost rezultati kvalitetno napisanog scenarija.
Uvodni tekst nas podseća kako je od oktobra 2001. godine više stotina hiljada američkih vojnika služilo u Avganistanu, ali i da je postojao značajni broj lokalnih prevodilaca koji su radili ili direktno za američku vojsku ili kao deo avganistanske vojske. Obećane su im posebne američke vize za njih i njihove porodice kada se njihova služba ili rat završi – to je pozadina ove priče i sve što je potrebno da bi scenario izneo svoje ideju i dramatičnu svrhu. Ovo je pametan potez koji izbegava sve političke, ideološke ili strateške kontroverze koje bi mogle da se pojave i sužava fokus direktno na brojke, kao i na vitalnu i opasnu ulogu tumača-prevodilaca u ovom ratnom sukobu.
Jedan od njih je Ahmed koga Džon bira da služi kao novi prevodilac svog tima. Ahmed je čovek otvorenog stava, ima iskustva kao mehaničar i upućen je u lokalno stanovništvo i njegove složene poslovne odnose sa talibanima. Dolazi u sukob sa svojim komandantom oko pitanja isplate mogućeg doušnika i sumnje da je avganistanski vojnik u zaveri sa talibanima, ali ispostaviće se da je redovno na ispravnoj strani debate.
Narativ je ovde jasno podeljen na dva dela, pri čemu u prvom delu dobijamo opisivanje načina rada tima, Džonovu odlučnost da posao odradi kako treba i sve veći značaj Ahmeda za ostvarenje te misije. Kroz te scene vidimo njihovu potragu prateći dezinformacije ili pogrešne tragove, ali i uzajamno razumevanje i poštovanje između Džona i Ahmeda koji, ispostaviće se, ima duboke rane iz prošlosti koje stoički podnosi.
Scenario je ispunjen rečenicama koje nam predstavljaju srž onoga što ove likove čini takvim kakvi jesu. Tu su i vojni žargoni čija objašnjenja terminologije dobijamo na ekranu jer vojnici koji ih govore nemaju vremena ili prilike da ih objasne publici. Džilenhol i Dar Salim, danski glumac rođen u Iraku, su čvrsto prisutni u svojim ulogama i posebno su dobri u scenama kada kratke izjave ili neizgovorena osećanja više govore o njima nego hiljadu reči.
O drugoj polovini filma neću pisati ništa konkretno kako bih izbegao spojlere, iako znate šta će se dešavati ukoliko ste pogledali trejler ili pročitali opis na IMDB-u. Ono što mogu reći je da počinje žestokim i haotičnim vatrenim okršajem koji se odvija sa zastrašujućim osećajem konfuzije, a nastavlja se jurnjavom po nepristupačnom terenu avganistanske države. Pratimo činove fizičke izdržljivosti i žrtvovanja koji su vredni poštovanja jednostavno zato što se rade refleksno, bez pitanja i sa malo ili nimalo brige za bezbednost i dobrobit čoveka koji obavlja naporan zadatak.
Rekao bih da je priča pronašla svoj prirodan kraj sa vrhuncem koji se odvijao negde nakon polovine filma. Međutim, filmski stvaraoci to ne vide kao zaključak već kao pitanje na koje treba dati odgovor. Postoji poduži niz scena u kojima Džon telefonskim pozivima shvata da se bori sa sistemom koji ne funkcioniše, a kada sistem izneveri ostaje na pojedincima da urade ono što treba. Središno pitanje drugog dela filma je kako otplatiti dug i kada dođe vreme da se taj dug isplati to uopšte nije pitanje za lika koji ga duguje, kao što nema ni sumnje u ispravnost čina koji je do njega doveo.
Guy Ritchie’s The Covenant je odlično odglumljen ratni akcioni triler koji priča relativno predvidljivu, ali iznenađujuće dramatičnu priču o prijateljstvu, odanosti i realističnim užasima rata.
moja konačna ocena: 7/10
