Tek nakon gledanja ovog filma sam shvatio koliko u stvari volim da gledam dečaka čarobnjaka jer je ovo sedmi film o kome pišem u kome glumi Denijel Redklif (Daniel Radcliffe). Nakon završetka serijala o Hariju Poteru se posvetio tumačenju veoma različitih uloga i dok neki to komentarišu kao istraživanje sopstvenog talenta, drugi govore da su to pokušaji da se otarasi reputacije momka koji je glumio čarobnjaka sa ožiljkom na čelu. Verovatno mi nikada ni ne bi palo na pamet da pogledam ovaj film da on ne glumi u njemu.
Redklif tumači programera Majlsa koji ima reputaciju slabića, ali je veoma jak iza tastature. Svoje slobodno vreme koristi da troluje raznorazne internet korisnike, sve dok ne dođe do Skizma, andergraund zajednice koja organizuje i prenosi lajv strimove borbi na život i smrt. Svojim komentarima privlači pažnju jezivog sociopatskog upravnika Riktora (Ned Dennehy), koji odlučuje da ga ubaci u Skizm. Majls se ujutru budi sa po pištoljima pričvrćenim na svakom dlanu i dobija protivnicu Niks (Samara Weaving). Kako borba bude odmicala, Riktor će pronaći način da iskoristi i Majlsovu bivšu devojku Novu (Natasha Liu Bordizzo)…
Kao što sam prokomentarisao za film Swiss Army Man, pravi je uspeh snimiti nešto što iskače iz ustaljenih filmskih normi. Kada neki (obično nezavisni) studio i snimi tako nešto, to obično budu filmovi koji dotiču određene ekstreme ili ih i prelaze. Sasvim je razumljivo da se to ne može dopasti svima, pa takvi filmovi po pravilu podele publiku. Sa druge strane, bizarne scene i urnebesne situacije su pravi izbor ukoliko hoćete da pogledate nešto nakon napornog dana, što bi se reklo – bez brige i pameti.
Na osnovu apsurdnog plota ovog filma se ne može očekivati da je autor Jason Lei Howden imao neke umetničke pretenzije, već da je na umu imao samo jedno, a to je što detaljnije i što raznovrsnije predstavljanje nasilja. Film je hiperstilizovan, praktično kao video-igra, sa brzom montažom i sa puno asocijacija i referenci na modernu kulturu. Mišljenja sam da je autor možda i imao nameru da isporuči neki socijalni komentar, ali je to ispalo gotovo besmisleno u ovoj eksploziji hiperaktivnog nasilja sa beskrajnom količinom krvi.
Uključivanje autopilota je prvi bitan preduslov da biste uopšte ispratili Guns Akimbo do kraja, a drugi je svakako visoka tolerancija na grafičko nasilje. Jurnjave i pucnjave su veoma dobro realizovane, sa nekoliko detalja koji su me prijatno iznenadili (scena koja prikazuje rendgenski snimak dela tela u momentu kada se lomi neka kost). Ako bih morao da ga uporedim sa nekim filmom to bi sigurno bio Shoot ‘Em Up, samo što je ovaj više stilizovan i mnogo manje ozbiljniji. Vizuelni efekat ne treba da čudi jer je Hauden bio zadužen za taj segment na filmovima kao što su The Avengers ili The Wolverine.
Redklif se zaista uživeo u tumačenje luzera koji nema ništa pametnije da radi od trolovanja ljudi na internetu, njegova transformacija u akcionog heroja je zaista eksplozivna, a donekle je ispraćena i sa emotivne strane. Koncept u kome ne može da koristi ruke je zabavan i Guns Akimbo ima komičnih elemenata, ali kako se priča bliži kraju film postaje sve mračniji i teži. Konačno, teško da ćete imati neki osećaj simpatije za nekog od likova. Dopalo mi se što frenetična energija filma ni u jednom momentu nije posustala, iako se zbog toga kadrovi kreću prebrzo, a likovi prečesto menjaju lokacije, što na kraju dovodi do toga da gorepomenuta energija nije zaista i uzbudljiva.
Guns Akimbo je hiperstilizovana jurnjava-pucačina koja poseduje nekoliko odlično realizovanih akcionih scena i uverljiv trud Denijela Redklifa, koju možete pogledati ako tražite nešto da odmorite mozak, a ne smeta vam apsurdni koncept prepun grafičkog nasilja.
moja konačna ocena: 6/10
