Žanr ratnih filmova mi je jedan od omiljenijih, dok je Tom Hanks glumac koga neizmerno cenim i mišljenja sam da nema loše uloge, pa je kombinacija ova dva faktora činila da Greyhound bude jedan od filmova iz 2020. godine koji silno iščekujem. Režiju potpisuje manje poznati Aaron Schneider, dok je Henks pored glavne uloge bio zadužen i za scenario, koji je bazirao na knjizi The Good Shepherd C.S. Forestera. Film je emitovan na Apple TV+, koji je otkupio prava od Sony Pictures nakon pandemije koronavirusa.
Radnja prati komandanta američke mornarice Ernesta Krausa na njegovom prvom zadatku u Drugom svetskom ratu 1942. godine tokom bitke za Atlantik. On je bio na čelu razarača Greyhound koji je pratio međunarodni konvoj od 37 savezničkih brodova koji su prevozili zalihe i vojnike iz SAD u Veliku Britaniju. Kao što vidimo u uvodu, ovi brodovi su od vitalnog značaja za ratni napor saveznika, ali su u delu mora nazvanom Crna jama veoma ranjivi jer su pod napadima nacističkih podmornica bez podrške svojih savezničkih aviona.
Kada sam kliknuo play video sam da film traje samo sat i po, što me je veoma iznenadilo kada se uzme u obzir da je ovo ratni film. Scenario zbog toga ne gubi puno vremena i prilično brzo nam postavlja logistiku priče i način na koji će ista biti ispričana. Otvoreno more u ratnom vremenu, trgovački brodovi prinuđeni da se bore sa skrivenom pretnjom nemačkih brodova, razarači kojima je zadatak da zaštite dragoceni teret i kapetan koji kreće na svoju smenu – to je sve što treba da znamo o ovom filmu.
Radnja je pravolinijska – igra mačke i miša između brodova i podmornica se intenzivira kako se konvoj približava odredištu. Umesto epskih razmera pričanja priče, kao što smo navikli u većini ratnih filmova, dobijamo iskustvo boravka na razaraču tokom nekoliko dana prelaska Atlantika. Kapetan Ernest je naš heroj, uslovno rečeno običan čovek koji je izveo izvanredni poduhvat – on je tih, dostojanstven, odgovoran i religiozan čovek koji je svestan da je njegov rad neophodan u cilju zaštite savezničkih života, ali vidimo da teško podnosi krivicu kada potopljena podmornica sa sobom povuče i nacističke vojnike.
U suštini, ono što pratimo tokom filma je njegovo određivanje stategije, izdavanje naređenja i instrukcija, kao i praćenje kako njegove odluke utiču na stanje konvoja. Scenario je odlučan u tome da zadrži svoju priču u trenutku (osim uvodne scene) i da definiše svog protagonistu kroz niz donošenja odluka. Kapetan nema iskustva, ali zahvaljujući svojoj inteligenciji i staloženosti brzo određuje prioritete i ispravne postupke. Preispituje svoj moral, a potreba da svoje obaveze ne prebaci drugome čini da uopšte ne spava i ne jede, već svoje potrebe zadovoljava kafom i udobnim papučama.
Elemente funkcionisanja ratnog broda posmatramo kroz akciju, tako da ćemo ostati uskraćeni za objašnjavanje samih naredbi ili manevara. Realizacija je kvalitetna, kamera se kreće kroz skučen prostor, ali nam režiser pruža jasnoću položaja vojnika u brodu ili broda usred vode. Film me je zbog osećaja klaustrofobije, napetosti i veoma kvalitetnog korišćenja zvuka podsetio na nemački Das Boot. Što se tiče specijalnih efekata, oni nam pružaju predstavu o obimu operacije ili prostranstvu okeana, ali sam mišljenja da se malo preteralo sa dramatičnom muzikom.
Greyhound je ratni istorijski film koji nema epske razmere priče, ali svoje kratko trajanje koristi vrlo efikasno i ekonomično – imamo priliku da pratimo jedinstveni izazov zadatka ratnog razarača kroz kapetanove oči, uz sasvim pristojnu količinu napetosti i akcije.
moja konačna ocena: 8/10