Good Vibrations (2012) - The Filmske Recenzije

Vasa ocena filma:

[Total: 0 Average: 0/5]

When I look out at youse all gathered here, it confirms something I always felt. When It comes to punk: New York has the haircuts, London Has the trousers, but Belfast has the Reason!

Good Vibrations je mali britanski film koji nam priča priču o Teriju Huliju, istaknutoj ličnosti u razvoju pank scene u Belfastu. Teri je otvorio prodavnicu gramofonskih ploča i osnovao diskografsku kuću Good Vibrations, koja je objavljivala bendove kao što su The Undertones, Rudi, Protex i The Outcasts. Na filmu je potpisana brojna autorska ekipa, a glavni producent je Kris Martin iz benda Koldplej.

Početkom sedemdesetih, Teri Huli (Richard Dormer) je bio idealistički roker koji se nalazio usred političkog haosa koji je tada vladao u Severnoj Irskoj. Dolazi na donkihotsku ideju da otvori prodavnicu ploča u kojoj bi prodavao izvođenja rege muzičara, kako bi nekako potaknuo harmoniju u svom gradu. Međutim, uskoro otkriva novi muzički žanr i inspirisan životnom snagom pank-roka postaje producent i promoter lokalne scene. Tada se teškoće i zahtevi muzičke industrije počinju suočavati sa njegovim haotičnim privatnim životom…

Gorepomenuti bendovi su ostavili svoj pečat na muzičkoj sceni širom Velike Britanije i Irske, a sve je krenulo pesmom Tennage Kicks na radiju BBC. Tada je Good Vibrations privukao pažnju Džona Pila, veoma uticajnog radijskog DJ-a. Uticaj Terija Hulija se ne meri samo promocijom pank-roka, već i time što je bio bitan šraf u stvaranju alternativne irske zajednice, koja je muzikom i buntom pokušavala da premosti socijalna i verska rivalstva unutar podeljene zemlje.

Njegova mala prodavnica je postala štand za promociju bendova i turneja, a ujedno i izdavačka kuća. Teri je, iz te osnove, kultivisao svoj preduzetnički duh i oštroumnost i glasno je insistirao na novom načinu razmišljanja među mladim ljudima, koji je brisao bilo kakav vid podela unutar Severne Irske. Good Vibrations odlično predstavlja njega kao ličnost, ali i hvata osećaj mesta i vremena, gotovo autentično. Scenografija, lokacije i kostimi čine dobar deo te autentičnosti, ali mišljenja sam da je najviše uticao izbor muzike.

Priča oko muzike je veoma zanimljiva i dotiče se nekolicine stvari, ali najviše o njenoj energiji i strasti koju poseduje naš protagonista. Muzika je gotovo jedan od likova u filmu i dopašće vam se iako, kojim slučajem, niste ljubitelj panka. Teri je u poslu zbog ljubavi prema muzici, a ne iz potrebe ili želje da postane preduzetnik. Njegovu strast i energiju sjajno predstavlja Ričard Dormer – iako njegov karakter poseduje očigledne manjkavosti, njegova pojava je gotovo zarazna. Ima podršku u brojnim relativno nepoznatim glumcima, a nekoliko poznatijih, poput Lijama Kaningema (Liam Cunningham), nemaju previše posla u filmu.

Film je oživen arhivskim snimcima jednog užasnog vremena, ali je generalno vedar i optimističan. Podseća nas na ulogu pank muzike u izražavanju besa i frustracije obespravljene generacije. Good Vibrations nam ne pruža neke narativne akrobacije i verujem da će nekima biti za nijansu predug, ali to ne umanjuje našu angažovanost i generalni feel good utisak – nema umetičku dubinu, ali to i više nego dovoljno nadoknađuje svojom energijom i svojim šarmom.

Good Vibrations nije savršen film, ali poseduje energičnu i strastvenu biografsku priču – ljubavno pismo moći pank muzike i odlučnog političkog otpora.