The guy who invented the hamburger was smart. But the guy who invented the cheeseburger… Genius.
Metju Mekonahi (Matthew McConaughey) je u poslednjih nekoliko godina rehabilitovao svoju karijeru i postao cenjeno glumačko ime, birajući teške, pomalo misteriozne i specifične karaktere koje iznosi na sebi svojstven način. Njegov najnoviji film Gold je inspirisan istinitom pričom iz 1993. godine (Bre-X), kada je pronađen veliki rudnik zlata u Indoneziji. Za potrebe snimanja, imena likova i pojedini detalji priče su izmenjeni (izmišljeni).
Upoznajemo Kenija (Mekonahi) koji se bavi porodičnim poslom vezanim za rudnike. Priča počinje kada Keni dotakne dno – posla nema, izgubio je kuću, dosta pije i živi kod svoje devojke Kej (Bryce Dallas Howard), čija je kuća takođe pod hipotekom. Tokom jedne noći sanja o otkriću zlata u Indoneziji, prodaje poslednje vrednosti i ide na aerodrom. U Džakarti se susreće sa Majklom Akostom (Edgar Ramírez), poznatim geologom koji se proslavio otkrićem velikog basena zlata, ali sada živi crne dane. Njih dvojica odlučuju da se zajednički upuste u ovaj avanturistički poduhvat…
Ono što se odmah primeti i ostaje tako do same odjavne špice je činjenica da se film bazira na glavnom glumcu i njegovoj fizičkoj transformaciji za ovu ulogu, sa sve pivskim stomakom. Transformacija je dodatno dočarana time što se Metju u prve dve scene pojavljuje u svom klasičnom izdanju. Međutim, i sa dosta kilograma viška, Metju poseduje svoju harizmu prilikom predstavljanja lika koji od personifikacije propadanja polako prelazi u klasičnu budalu. Ono što se takođe primeti je da, osim lagane avanturističke zabave bez previše činjenica, taj prelazak sadržinski nije bogat i nedostaje mu prava drama.
Mekonahijev problem je taj što ima zadatak da tumači lika koji nema racionalna očekivanja, čije akcije se skoro unapred mogu smatrati neuspehom, a pojedine odluke se graniče sa idiotlukom. Mekonahi je svoj posao odradio sjajno, ali činjenica je da Keni nije simpatičan lik koji može izazvati neko saosećanje kod nas, naročito kada postane kreten sa stavom koji ništa ne radi zbog novca, već zbog svog sna. Njegove reči da je slava zbog pronalaska ogromnog rudnika zlata bitnija od velike količine novca su jednostavno apsurdne. Keni je više patetičan nego simpatičan i svakako nije neko koga bi sa pažnjom posmatrali dva sata.
Pre početka filma sam, zbog onog based on true events, očekivao više činjenica i detalja vezane za rudarski posao i konkretno taj slučaj, ali scenaristima izgleda nije bio cilj da to predstave. Dobre tri četvrtine filma mi posmatramo čoveka koji sticajem okolnosti dobija mnogo više nego što želi, samo da bi postao još gora verzija samog sebe – tužno je videti da nečija posvećenost dovede do uspeha samo kako bi ponos sve to uništio. Sve u filmu se gleda kroz prizmu novca – Kenijeva kompanija beleži vrtoglav rast na berzi, što opet dovodi u pitanje njegove reči da nije sve u novcu, iako apsolutno sve sugeriše da ipak jeste.
Ako bih ovaj film upoređivao sa nekim drugim, to bi sigurno bio The Wolf of Wall Street, kome fali briljanstnost Skorsezeove režije i pisanja scenarija – kao da je autorski trio u isto vreme i hteo da Gold podseća na taj film, ali i da se ogradi od njega. U oba slučaja je glavni lik autsajder, prikazan je gala život instant-bogataša, kontrolisano nasilje, doza humora i sveopšta glad za novcem. Film vizuelno izgleda lepo, odlično je izmontiran i lokacije za snimanje na Tajlandu su pun pogodak, ali jednostavno nema materijal koji bi nas više zaintrigirao. Prema prvobitnoj ideji, Majkl Men je planirao da snimi ovaj film sa Kristijanom Bejlom u glavnoj ulozi.
Gold je imao potencijal da bude visokozabavna i kvalitetna avantura, ali je ispao previše šablonski, neinspirativan i nezanimljiv. Posvećeni performans Metjua Mekonahija je jedino što će vam ostati u sećanju vezano za ovaj film. [yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
