Vaša ocena filma:

Not everything that moves, breathes and talks is alive.

Više puta na sajtu sam do sada spominjao južnokorejske filmove, naročito trilere koji su sigurno najpopularniji izvozni žanr ove kinematografije. Jedan od najpopularnijih autora je svakako Hong-Jin Na (Hong-jin Na), koji je svojim neverovatno napetim debitantskim delom The Chaser stekao instant-slavu. Njegov naredni film The Yellow Sea je sasvim dobar, ali nije ponovio slavu hvaljenog prethodnika. Nakon šest godina pauze, Hong-Jin Na donosi svoj novi rad, horor-triler koji je odlično prošao na brojnim filmskim festivalima.

Priča je smeštena u ruralni predeo Južne Koreje i prati policajca Jong-Gua (Do-won Kwak), koji se ne može baš pohvaliti svojom sposobnošću. Film počinje serijom zločina u kojima se članovi porodice međusobno ubijaju na prilično krvave načine, a Jong-Gu sa svojom ekipom pokušava da ih razreši. Ispostavlja se da su ubice ili zaražene nečim ili ih je zaposeo neki viši entitet koji ih tera na zločine. Sumnja se da lokalni tajanstveni Japanac ima neke veze sa time, a zaplet nastaje kada Jong-Guova ćerka počne da ispoljava simptome potencijalnog ubice.

The Wailing je još jedan južnokorejski film koji predstavlja mešavinu različitih žanrova, ali svi oni zajedno deluju kao skladna celina. Kroz dva i po sata se smenjuju klasičan (južnokorejski) triler, kriminalistička drama sa akcentom na policijski rad, horor sa elementima splatera, ali ima mesta i za komične momente. Autor ni u jednom momentu ne dozvoljava gledaocu da se opusti i sa serijom tvistova nam remeti predvidivost i sve ono što smo zaključili ili sami iskonstruisali.

Ako bi se morala birati centralna tema, to je svakako pojam zla. Osim prikazivanja njegovih posledica, autor postavlja i filozofska pitanja o njegovom poreklu, da li se sve odvija u glavi čoveka, da li nastaje pod uticajem sredine ili je zao čovek marioneta nekog višeg entiteta koji deluje na njega. Međutim, moram reći da autor ne daje odgovore, tj. daje ih, ali deluju pomalo konfuzno. U prilog tome ide i činjenica da konačni rasplet ne kristalizuje stvari i ostavlja dosta prostora za slobodnu interpretaciju.

Južnokorejski filmovi retko kada prođu bez doze spontane komedije, a takav je slučaj i sa filmom The Wailing. Slažem se da je dosta komično kada napetu ili ozbiljnu scenu preseče trapava reakcija ili rečenica nekog od likova, ali mišljenja sam da se ovde malo preteralo. Konkretno u ovom slučaju, trajanje od dva i po sata jeste pomalo naporno, ali besmislene rasprave i komedija razbijaju tempo i sklanjaju glavnu radnju u drugi plan. Zbog toga je i glavni lik takav kakav jeste, nesigurni slabić kao kontrast sposobnim detektivima, što nije nužno minus, ali svakako nije ni veliki plus.

Suvišno je pričati o tehničkim karakteristikama jer se podrazumeva da su na vrhunskom nivou – vodilo se računa o svakom segmentu i svakom detalju, koji su u službi stvaranja mračne i nelagodne atmosfere. Što se tiče glume, bilo je malo preglumljivanja, ali to se može zanemariti. Svakako je najvrednija pomena devojčica koja tumači Jong-Guovu ćerku, ona u pojedinim momentima podseća na južnokorejsku varijantu Linde Bler iz filma The Exorcist. Jung-min Hwang u ulozi šamana je izuzetno harizmatičan, dok je Japanac Jun Kunimura, poznat po filmovima Kill Bill i Audition, savršen izbor za ulogu čudnog i pomalo jezivog stranca.

The Wailing je opskuran, nekonvencionalan i dosta zahtevan horor-triler, koji tokom celog svog trajanja stvara mračnu atmosferu i nelagodu kao da zlo može iskočiti iz svakog ćoška. Ambiciozan i pomalo konfuzan kraj nekima može pokvariti konačni utisak, ali film je svakako vredan pažnje.