Kao veliki ljubitelj horor filmova u stalnoj sam potrazi za nekim dobrim novim ostvarenjem. Međutim, ta potraga je izuzetno frustrirajuća poslednjih godina – horor filmova ima gomilu, više nego ikad, ali isto tako većina istih je, blago rečeno, užasna. Stalno reciklirane teme po hiljadu puta, bezidejnost i igranje sa žanrom koje ne uspeva je ogledalo današnjeg horor filma. A onda, sasvim slučajno iznedri se jedan, drugačiji od ostalih i vredan vaše pažnje. Upravo jedan takav je i Get Out.
Kris i Rozi su u vezi nekih pet meseci i konačno je došlo vreme da Kris upozna Rozine roditelje. U svrhu toga odlaze za vikend kod njih. Kris gaji određene sumnje kako će biti prihvaćen, obzirom da je on crn, a ona bela. Rozi ga ubeđuje da će sve biti u redu i da njena familija nema nikakvih predrasuda itd. Kad jednom stignu na velelepno imanje Armitražovih, Krisa obuzima lagani osećaj da nešto tu ne štima kako treba…
Pravo da kažem, ovaj film kada je izašao na Sandensu pratio je i određeni hajp. Visoka ocena i hvaljenje kritike dovele su do toga da on bude i jedan od najuspešnijih filmova prošle godine, jer je na uloženih 4,5 miliona $, koliko je iznosio budžet, zaradio skoro 200 miliona $. Sve to je pomamilo sve fanove horor filma, pa tako i mene. Međutim, nisam podlegao sveopštem hajpu i sačekao sam par meseci da ga na miru odgledam, a pritom sam ispoštovao svoje pravilo da ne gledam trejlere. Sve to se isplatilo i slobodno mogu reći da sam konačno uživao u jednom horor ostvarenju.
Za to je prvenstveno zaslužan kreator ovog filma Džrdan Pil (Jordan Peele). Svestranom umetniku je ovo bio i režiserski debi, dok iza sebe ima mnoštvo ostvarenja što kao glumac, što kao scenarista. Ovo je njegovo kompletno delo, koje je napisao i režirao i predstavlja nešto što do sada nije radio, jer se većinom bavio komedijom. Debi, pa još u horor žanru, uraditi na ovakav način zaslužuje da mu se skine kapa, a sve hvale na račun filma su potpuno zaslužene. Pitate se zašto i šta je to on uradio kako bi uspeo napraviti dobar horor film.
Prvo bih krenuo od same režije i postavke filma. Pil je to uradio fenomenalno. Napravio je plan kako da nam odličnu priču predstavi, deo po deo, i tako nas sistematski uvuče u istu i zarobi u atmosferu tako jaku, da vas drži do samog kraja. Počinje lagano, razvija je. Upoznaje nas sa likovima. Sve teče laganim tempom, ali dovoljnim da nas budne vozi dalje. Sa svakim minutom pojačava našu pažnju. Gradeći je ubacivanjem neobičnih elemenata i likova, golica našu znatiželju i uvlači nam se pod kožu. Osećaj neke nelagode polako raste, a pitanja i pretpostavke šta bi moglo biti iza svega se samo gomilaju. Što više likova ulazi na scenu tako atmosfera postaje sve čudnija i, mogu slobodno reći, nalikuje onima iz starih horor klasika kao što je Rozmarina beba.
Ništa se očigledno ne dešava niti je prikazano, a opet osećaj nelagode naprosto bubnja u ušima. Upravo ta konstantno rastuća tenzija i vešto skriven odgovor na sva naša pitanja do samog finala je prava hororska vrednost ovog filma. Samo finale eksplodira tačno kada treba i donosi potpuno zadovoljavajući i konkretan kraj. Ne ostavlja vas da visite, a to samo pokazuje kako je čitava priča imala i glavu i rep i da se od samog početka znalo šta se i kako želi reći i ispričati.
Uvođenjem društvene nelagode u obliku rasnih trzavica i odnosa koji prosto bukte pod prividnim liberalizmom prisutnih je majstorki potez autora, kojim je dodatno začinio i onako čudno nelektrisanu atmosferu.
Naravno, kada imate jasan plan šta i kako, jedino što vam treba je i ko. Pil je za to izabrao fenomenalnu ekipu koja predstavlja ogromnu snagu samog filma. Tu prvenstveno mislim na Daniel Kaluuya, koji je naprosto oduvao ulogu Krisa od početka do kraja. Mogu reći samo svaka čast. Savršenu podršku imao je u Allison Williams koja igra Rozi i koja je fantastična donoseći samoj priči ono nešto posebno. Ostala ekipa redom je na visini zadatka i mogu slobodno reći da je Pil napravio sveukupno fenomenalan posao i doneo nam jedan zaista odličan film.
Muzika i vizuelna rešenja doprinose potpuno samoj atmosferi i postavci filma i na momente imate osećaj kao da vas prebaci u trenutke kada ste gledali neke stare horor klasike, a tome morate odati priznanje.
Ovo je film koji je od izlaska uzleteo na krilima hvalospeva publike i kritike. Što se mene tiče, mogu reći da je to sasvim zasluženo. Get Out je sjajno kompletno autorsko delo Džordana Pila, gde nam je pokazao svoje majstortsvo kako režijski, tako i scenaristički. To majstorstvo se ogleda u načinu pričanja priče koja vas obuzima sa svakim sledećim trenutkom. Polako se uvlači pod kožu i stvara onu jezu i neobičnost kao što su nekada stari horor klasici znali. Na samom kraju, sve ono što se nakupljalo tokom gledanja, eksplodira u sjajnom finalu i konačno imate osećaj da ste pogledali jedan zaista dobar horor film. Atmosfera i glumačka ostvarenja su dodatni razlog zašto jednostavno morate da odgledate ovaj film.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
