That’s a strong glass table.
Odavno je poznato da holivudske komedije uglavnom nisu vredne pažnje, osim ako ste ljubitelj jeftinog humora, naravno (što je skroz ok, svako ima svoj ukus). Retko kada se usudim im pružim šansu, ali na nagovor društva sam otišao u bioskop i pogledao Game Night, očekujući da čisto ubijemo vreme pre odlaska na giros. Međutim, ostao sam prijatno iznenađen i nekoliko puta sam se zacenio od smeha, što je u mom slučaju i više nego dovoljno da komediju proglasim dobrom.
Filmom počinje kvizom u baru u kome Maks (Jason Bateman) i Eni (Rachel McAdams) doživljavaju ljubav na prvi pogled. Zbližio ih je obostrani takmičarski duh, koriste svaku moguću priliku da se nadmeću u nečemu, a sa svojim prijateljima organizuju game nights, u kojima se takmiče u raznim društvenim igrama. Idiličan brak kvari činjenica da ne mogu da dobiju bebu, a razlog za to je Maks, kome konstantna napetost zbog igara utiče na plodnost. Situaciju dodatno komplikuje iznenadna poseta njegovog brata Bruksa (Kyle Chandler), koji je razvio njegov takmičarski duh i zbog kog Maks ima izražen kompleks niže vrednosti…
Eni smatra da je Bruks direktno kriv za Maksov nagomilani stres i mišljenja je da bi njegov poraz u nekoj društvenoj igri, po prvi put u životu, izuzetno povoljno uticao na Maksa. Osim njihove situacije, posredno pratimo i podplotove njihovih prijatelja za igru – Kevina (Lamorne Morris) i Mišel (Kylie Bunbury), koji su zajedno još od srednje škole, Rajana (Billy Magnussen), koji redovno menja devojke koje liče jedna na drugu i ne mogu se pohvaliti inteligencijom, Sare (Sharon Horgan), Rajanove nove partnerke, koja se ne uklapa u kalup njegovih izabranica, i Gerija (Jesse Plemons), jezivog komšije policajca koga izbegavaju na sve moguće načine.
Priča se odvija oko igre koju je odabrao Bruks za njegov game night – lažna otmica. Kao što ste verovatno pomislili, ovakav tip igre može krenuti naopako bilo kada, a u ovom slučaju se to desilo pre njenog početka. Takođe, neko bi možda pomislio da ovakva situacija predviđa pravolinijski razvoj priče sa ponekom doskočicom i slepstikom, ali to u filmu Game Nights nije slučaj. Priča je samo podloga za (ne)očekivane tvistove i brojne urnebesne situacije u koje upadaju našu junaci, propraćene njihovom spontanom ili improvizovanom komedijom.
Ekipa iz filma svesno ili nesvesno ulazi u opasne avanture i očekivano pravi brojne greške u tom procesu. Oni se nalaze u trileru, ali je glavna komponenta humora činjenica da ili ne znaju ili uopšte nisu pripremljeni za sve ono što podrazumeva ozbiljnost situacije u kojoj su se našli. U takvim okolnostima ne mogu biti pouzdani ni u šta, a kompletna slagalica je bitnija od logike koja se nalazi iza nje. Zbog toga posmatramo nekoliko scena koje su odrađene previše ležerno, ali doza komedije u njima praktično uslovljava da to ne uzmemo kao minus.
Najbitniji kvalitet filma Game Nights se ogleda u tome što autori majstorski prave kontrast između situacije i likova, što je sjajna podloga za brojne komične sekvence. Svaki od likova donosi svoju varijantu humora u scenario, a svakako je zanimljivo gledati smešne ljude kada se nalaze u svetu dubokih senki karakterističnih za trilere. Scenarista se očigledno fino zabavljao i nije imao problem da relativno pretera sa scenama crnog humora (scena sa komšijskim psom), koje su najbolje na samom kraju, ali i pomalo groteske (subjektivno najjača scena sa vađenjem metka priborom kupljenim u prodavnici).
Svaki od glumaca je pružio svoj doprinos čitavom filmu. Džejson Bejtmen je imao nekoliko pokušaja da ga shvatimo kao ozbiljnog karakternog glumca (Ozark), ali je činjenica da mu najbolje stoje komedije, pre svega jer izgleda tipično za čoveka koji ni u jednom momentu ne zna šta ga je snašlo. Pored njega ću spomenut Rejčel MekAdams, koja unosi neophodnu dozu ljupkosti u haosu koji ih je zadesio, kao i Džesija Plemonsa, glumca kog prilično gotivim, koji je ovde urnebesan u ulozi jezivog komšije policajca.
Game Night je iznenađujuće zabavna i vizuelno doterana kombinacija dopadljivih likova, crnog humora i (ne)očekivanih tvistova i sigurno je jedna od najboljih holivudskih komedija koje sam pogledao u poslednjih nekoliko godina.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]