Furiosa: A Mad Max Saga je australijska post-apokaliptična akcija koju kao režiser, ko-scenarista i producent potpisuje Džordž Miler. Ovo je peti film u Mad Max franšizi i prvi u kome protagonista priče nije Maks Rokatanski – reč je o prikvelu filma Mad Max: Fury Road i predstavlja oridžin priču Fjuriose koju je tada tumačila Šarliz Teron. Smešten nekih 15-ak godina pre događaja u Fury Road prati život naslovne junakinje od njene otmice kao devojčice od strane opakog lidera bajkerske horde Dementusa (Kris Hemsvort) do njenog uzdizanja u čin Imperatora. Premijerno je prikazan na filmskom festivalu u Kanu 15. maja, a u bioskope je pušten osam dana kasnije
Verujem da se mnogi slažu sa mnom kada kažem da je Fury Road čisti, punokrvni spektakl čiji intenzitet akcije se teško može nadmašiti. Miler nam ovoga puta donosi detalje o tome kako je Fjuriosa iz prethodnog filma postala tako okoreli ratnik, okorela čak i među ljudima koji su preživeli u post-apokaliptičnoj pustoši. Radnja filma je upravo ono što sam i očekivao – koristeći mešavinu praktičnih elemenata, kaskadera i pravih vozila sa vizuelnim efektim Furiosa nam pruža obilje jurnjave raznoraznim vidovima transporta i čistokrvne akcije sa pirotehnikom i eksplozijama kroz australijsku pustinju. Na taj način Miler osigurava da vidimo nivoe detalja i posvećenosti koji su potrebni za ove sekvence, istovremeno nas uverivši da je svaka od njih razumljiva i scenski, ali i na nivou priče.
Međutim, činjenica je da u ovom nastavku nema ni približno toliko tih scena, što samo po sebi i nije neki veliki problem. Na kraju krajeva, Miler je snimao ove filmove od kasnih 1970-ih i dok je 30-godišnja pauza između poslednje originalne trilogije i njegovog ponovnog pokretanja iz 2015. sigurno rezultirala naletom kreativnosti, nije kao da su nastavci pre ovog uparivanja bili non-stop akcione ekstravagancije – privlačnost je bila u izgradnji sveta, čudnoj inventivnosti njegovih prostora i likova, i u tome što je svaki film bio jedinstven na svoj način.
Ništa od toga se ne može tako snažno tvrditi u ovom filmu koji je suštinski poznat jer nam vraća većinu lokacija i mnoge likove ili tipove likova iz prethodnog filma. Dobijamo i glomaznu naraciju koja prati naslovnu junakinju od njenog detinjstva do njenog prkosnog čina koji je pokrenuo prethodni film. Ne ide u koristi ni što veliki deo Fjuriosinog lika u ovoj priči zavisi od našeg znanja o tome ko će ona postati. Ovde uglavnom ćuti, bilo kao dete ili nakon što je prošao izvestan broj godina što je dovelo do toga da je glumi Anja Tejlor-Džoj.
Osnovna premisa je priča o osveti. Mladu Fjuriosu iz svog idiličnog zelenog doma kidnapovala je banda pljačkaša, što je dovelo do duge potere kroz pustinju od strane Fjuriosine majke. Devojčica dospeva u ruke poremećenog Dementusa koji je nakon određenih pregovora oko resursa prosleđuje Besmrtnom Džou, šefu Citadele, jednog od tri glavna utvrđenja u pustinji. Dok se dva tiranina bore za prevlast Fjuriosa postaje odlučna da preuzme pravdu u svoje ruke, ubije Dementusa i vrati se kući.
Sve ovo nije ništa novo i jednostavnost zapleta u okviru ove franšize je često prednost. Međutim, u ovom slučaju priča se oseća pomalo nesigurno. Narativ je podeljen na poglavlja, često je isprekidan u montaži (izbledi u crno da bi se iznenada završila scena) i stalno pravi nejasne skokove napred u vremenu, dok Fjuriosa raste i politika pustoši se menja. Mišljenja sam da sve ovo pomalo potkopava zamah onoga što je inače prilično jasna priča i da nedostaje ta dinamika iz Fury Road.
Sa druge strane radnja je i dalje jaka, iako tri ili četiri glavna dela ovog filma nisu sasvim ujednačena čak ni sa nekim od manjih momenata destruktivnog, kreativnog ili čudesnog čuda prethodnog filma. Vrhunac je verovatno pokušaj pljačke kamiona cisterne na ozloglašenom Putu besa, dok banda lopova koristi automobile i paraglajdere koje vuku motocikli da ukradu kamion. U međuvremenu pretorijanac Džek, neka vrsta proto-Maksa i grupa ratnih dečaka, bledo obojenih tragača za slavnom smrću, odbijaju napadače kamionom, harpunom, eksplodirajućim kopljima i kranom koji može da uhvati motocikl.
Korišćenje dužih snimaka nam omogućuje da se divimo zamršenom mešanju kaskaderskih radnji i vizuelnih efekata, kao i druga sekvenca koja vidi Fjuriosu i Džeka u zasedi na farmi metaka. Na to lokaciji geografija kamenoloma omogućava pucnjave na različitim nivoima i Džek se kamionom bori protiv drugih vozila i opreme. To je impresivna stvar po skoro svim pokazateljima, ali ima tu nesreću da smo u prethodnom filmu gledali još spektakularnije stvari.
Bez obzira koliko je upadljiva, akcija ovog puta nije sama po sebi dovoljna i isprekidani spektakl filma ne može nadoknaditi određene nedostatke. Pre svega, Furiosa je jednostavno pretrpana previše poznatim elementima. Takođe, subjektivno mišljenje je da samo poreklo glavne junakinje i nije previše važno, naročito što je ona, u suštini, po strani do završne trećine priče i naučili smo sve što je potrebno o njoj u Fury Road. Konačno, ovaj nastavak ne nudi ništa novo svetu Pustoši u kome je smeštena ova franšiza.
Furiosa: A Mad Max Saga je povratak u prljavi, frenetični i amoralni svet Pustoši koji retroaktivno emocionalno obogaćuje Fury Road, ali ne predstavlja dovoljno veliki i dinamični spektakl kao svoj prethodnik.
moja konačna ocena: 8/10
