Metju Mekonahi (Matthew McConaughey) je glavni krivac zbog koga se sa nestrpljenjem iščekuje svaki novi film u kome on učestvuje. Nakon niza fenomenalnih uloga, što na velikom, što na malom platnu, očekuje se svaka njegova nova, da vidimo šta će ovaj put da nam ponudi. Poslednja koju sam imao priliku da gledam je uloga Njutona Najta u filmu Free State of Jones.
Film nam govori o vremenu Građanskog rata u Americi, koji se vodio između Konfederacijskih snaga i snaga Unije. Oko prava jednih da i dalje drže robove i namera drugih da ta prava ukinu i da robovi postanu slobodni ljudi, iako su tu u suštini bile razmirice oko interesa bogatih, a preko leđa onih koji to nisu. Upravo tu realnost i prave razloge rata na svojoj koži je osetio i Njuton Najt, sanitetsko osoblje zadužen da ranjene izvlači sa prvih linija u vojsci Juga. Nebrojeno puta one koje dovede nema niko da pogleda, jer su svi doktori zauzeti spašavanjem oficira (bogatih) dok ovi drugi čekaju, pa ako prežive – super.
Takvu sudbinu doživljava i njegov sestrić, dečak koga su u nedostatku vojske regrutovali, a koji umire na Najtovim rukama. Najt odnosi dečaka kući da ga sahrani kako dolikuje i napušta vojsku, postajući time dezerter. Povrh svega, došavši kući, svedoči kako postoji jedinica Konfederacijske vojske koja ide od kuće do kuće i uzima od ljudi sve što imaju, a sve kao na račun vojske i njihovih potreba. Njutonu je dosta svega i uzima pravdu u svoje ruke…
Free State of Jones nam ne govori samo o Građanskom ratu, koji je ovde više pozornica za sve ono na šta autor u stvari cilja. Film se proteže kroz čitavo jedno razdoblje, a svojom pričom u kratkim fleševima budućnosti doseže čak i do polovine prošlog veka. Sam režiser i pisci su želeli da nam prikažu mnogo toga, komplikovan položaj i borbu za slobodu i osnovna ljudska prava onih koji su toliko godina robovali, ali i borbu čoveka, njegovu odlučnost i hrabrost da stane na put nepravdi i ugnjetavanju, ma kako i koliko god to koštalo. Na kraju, u tome je i najveći problem filma Free State of Jones.
Metju je veoma dobar u ulozi Najta, veoma prizemnog i realnog čoveka, koji nije zaluđen idealima i ideologijama ove ili one strane. Ne, on čvrsto stoji na zemlji i potpuno je svestan čitave apsurdnosti trenutnog rata i svega oko istog. Međutim, i takav čovek, a posebno takav, pravedan i pošten, dođe do trenutka kada ga prevlada nepravda i on odluči da krene svojim putem, putem pravde i slobode, ali taj put u takvom okruženju, ne može da postoji ili može, ali uz ogromne žrtve.
Taj put ga stavlja protiv ideologije za koju se borio koliko juče, a hodeći istim moraće doneti mnoge odluke, većinom teške i povesti ljude čak kad ni oni ne žele da idu u tom pravcu. On mora biti taj stub i pokretač, stamen, nepokolebljiv i istrajan. Metju je odličan u portreisanju upravo takvog čoveka, što fizički, što duhovno i ovo je još jedna odlična uloga za njega.
Sama atmosfera i prikaz tog vremena je odličan. Spori i sivi jug sa velikim plantažama i močvarama dodatno pritiska gledaoca, već pritisnutog teškim temama. Tehnički veoma dobro urađeno, posebno uvodne scene borbi, ali i dalje sve što se dešava. Režiser Geri Ros (Gary Ross), daleko poznatiji kao scenarista, je što se toga tiče uradio odličan posao. Potrebno je istaći i značajan doprinos ostalih glumaca koji su uradili veoma dobar posao. Kad sve to saberemo, postavlja se pitanje u čemu je problem?
Kao što rekoh, mnogo toga se htelo prikazati za dva sata i dvadeset minuta koliko film traje. Želeo se obraditi ceo jedan period sa povremenim skokovima par decenija u budućnost. Njihova želja i naum nije problem, jer se htelo sveobuhvatno prikazati borba crnaca za svoju slobodu tokom građanskog rata, ali i njihovi problemi nakon istog, pa i sve do danas, kada je u SAD-u i dalje je veoma prisutan rasizam. Pored toga, do sada bezbroj puta obrađenog problema, ide i druga priča o Njuton Najtu kao personifikaciji borbe za slobodu i pravdu.
Kroz obe priče prožete su i večne teme bogatih i siromašnih, interesa nad životima itd. Previše stvari za jedan film i u toj masi tema i vremenskih preskoka radnje, pažnja gledaoca polako, ali sigurno posustaje. Pored svih ovih problema, scenaristi se izgleda nisu mogli odlučiti ni kakav film na kraju treba da bude, istorijski, ratni, akcioni, drama ili pak avantura. Tako da su i žanrovski šarali, nisu se odlučili za jedan pravac.
Mišljenja sam da je sve to moglo biti bolje sagledano. Da se fokus stavio na jednu temu i da je izabran jedan pravac, ovo bi zasigurno bio odličan film. Ovako je ispao samo prosečan, prvenstveno zahvaljujući glumačkoj ekipi i tehničkoj potkovanosti. Da je mogao biti odličan, govori i par zaista sjajnih i filmski moćnih scena, nažalost udaljenih jednih od drugih.
Ako se odlučite za gledanje Free State of Jones, naoružajte se strpljenjem, a da li će vam se na kraju isplatiti, nisam siguran.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
