Well you’ve uh put on a bit of weight. Did someone impregnate you?
Pojedinci Bena Vitlija (Ben Wheatley) smatraju novim Gajem Ričijem – naravno, to se odnosi na Ričija sa početka karijere. Njegov novi film Free Fire je okupio odličnu filmsku ekipu i propagandni materijal je obećavao akcionu zabavu dostojnu Snatch-a ili Čađavih dvocevki, ali zanimljiva premisa nije realizovana ni približno rangu gorepomenutih filmova. Humor, akcija i zanimljivi likovi su tu, ali priči fale dubina, tvistovi i, rekao bih, smisao.
Priča se centrira oko kupoprodaje oružja u napuštenoj fabrici, koja je krenula po zlu. Grupa boraca IRA-e, koju predvodi Kris (Cillian Murphy), je došla u SAD kako bi kupili automatske puške od Vernona (Sharlto Copley) i njegove ekipe. Posrednici su Ord (Armie Hammer) sa jedne strane i Džastin (Brie Larson) sa druge strane. Sukob nastaje kada se sazna da je Stivo (Sam Riley), jedan od članova IRA-e, imao incident sa rođakom jednog od Vernonovih ljudi. Ubrzo kreće pucnjava u stilu divljeg zapada dok svi traže zaklon, dobacuju uvrede i pronalaze način da napuste fabriku…
Free Fire se najkraće može opisati kao pucnjava za vreme igranja žmurki – šarena ekipa likova uzima učešće u ovoj nasilnoj igri, dok se krije iza brojnih predmeta u napuštenoj fabrici. Igri se može dodati skoro neprekidno međusobno prozivanje i vređanje učesnika, kao i humor koji izbija iz situacija, likova i njihovih interakcija. Beskrajno puškaranje će eventualno dovesti do pobednika i, uz generalno komični utisak, to je sve što ovaj film ima da ponudi.
Čitav film se može posmatrati kao igra iz još nekoliko razloga. Pre svega, stiče se utisak da učesnici imaju neograničenu količinu municije. Svaki od likova biva upucan po nekoliko puta, što eventualno rezultira šepanjem, bez prevelikih posledica po život učesnika, kao da se svakim pogotkom skida health. Stvari se donekle menjaju u završnoj trećini kada je očekivano da u ovom puškaranju neko i pobedi. Međutim, čitava igra mi je konfuzna i bez pravog smisla i poente – pucnjava uskoro postaje monotona, a veštine ili strategija nemaju nikakvog uticaja na ishod.
Karakteri su na prvi pogled upečatljivi i zanimljivi, ali jednostavno nema vremena za njihovu razradu, pa ostaju jednodimenzionalni. Pre početka pucnjave mi dobijamo mrvice da zaključimo kakvi su, a nakon toga postaju samo deo jedne od sukobljenih strana. Dopalo mi se što neki od njih poseduju zaista sjajne komične crte, naročito Ord koji je jedini kul u tako napetoj situaciji. Dijalog se može podeliti u dve grupe – ili je u pitanju vređanje protivnika ili logistika (ko je koga upucao ili ko je gde upucan).
Svakako bitan faktor za gledanje ovog filma su mi bili popularni glumci koji učestvuju u njemu. Pre svih tu mislim na prelepu Bri Larson, a zatim i Kilijana Marfija i Armi Hamera. Šarlto Kopli u ulozi Vernona je nekako najsimpatičniji kao lik kome kukavičluk kvari pokušaj da se predstavi kao taf gaj. Takođe, drago mi je bilo gledati Sema Rajlija u komičnoj ulozi, koga sam zgotivio kao Ijana Kurtisa u filmu Control.
Kao što sam rekao u uvodu, Free Fire ima solidnu premisu, ali slabu realizaciju – nakon početne tenzije, film ubrzo postaje monoton. Režiser svojim rešenjima pokušava da održi uzbudljivost, ali jednostavno priča nije zahvalna za saradnju.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
