Why is there nobody in the gym? Yeah, no, I gave… -You ungrateful ape!
Biografske sportske drame su moj fah filma, žanr koji gledam u najvećoj meri, skoro uvek sa istim entuzijazmom i nestrpljenjem. Filmovi u kojima uvek izvučem ono najpozitivnije i najpoučnije, koji inspirišu. Međutim, ovo nije takav film. Ovo nije topla ljudska priča, ovo nije obična biografija jednog atlete (sportiste), ova priča ne inspiriše, ova priča upozorava, šokira i, što je najvažnije, uči nas i podučava.
Mark Šulc (Channing Tatum) je olimpijski šampion SAD-a u rvanju. Živi tiho i povučeno, u senci mnogo poznatijeg i priznatijeg starijeg brata Dejva (Mark Ruffalo), takođe osvajača zlatne medalje. U toku pripreme za Svetsko prvenstvo u rvanju Mark prima poziv od ekscentričnog bogataša Džona du Ponta (Steve Carell) da mu se pridruži na njegovom ogromnom imanju i da tu trenira, a da on, du Pont, na neki način bude njegov sponzor. Mark odlučuje da prihvati njegov poziv, nadajući se da će konačno da izađe iz senke svog brata, ali događaji koji će kasnije uslediti neće ispuniti Majkove želje i zauvek će promeniti njihove živote.
Ovaj film je režirao američki režiser Benet Miler (Bennett Miller), odranije poznat po takođe biografskim dramama Moneyball i Capote. Kako sam ističe, voli da snima realnost, istinu iz njegovog ugla, bez ulepšavanja, sa dosta činjenica. Voli da radi sa glumcima koji jesu talentovani, ali spremni da odu korak dalje ako on to zatraži od njih. Ovaj film se razlikuje od ova dva prethodno spomenuta jer ovo svakako nije tipična biografska drama na kakve smo navikli. Ovo je film sporijeg tempa, mračne i turobne atmosfere, koji zahteva dosta pažnje i strpljenja. Film se ne odlikuje nekim savršenim ni upečatljivo dobrim scenariom, štaviše, imam osećaj da je što više moguće sveden na minimum u tom domenu, kako bi pokazao i ukazao na neke druge bitnije aspekte.
Nema ni puno scena rvanja, hajlajt filma je prebačen na psihološki odnos dva (tri) glavna lika u filmu što na kraju krajeva i jeste najvažnije u samoj radnji. Taj njihov međusobni odnos varira od poštovanja i ljubavi do mržnje, manipulacije i ludila. Poseduje i dozu bizarnosti, jer sama ponuda koju du Pont iz vedra neba nudi Majku od svih sportista na svetu je bizarna. Prihvatanje iste se takođe može svrstati u isti koš, jer je odluka pala bez ikakvog preispitivanja motiva ili previše razmišljanja, a jedan od osnovnih elemenata du Pontove kompleksnosti lika je takođe u bizarnom tonu.
U ovakvim projektima dosta toga je prepušteno samoj glumi i od nje zavisi kakav će film na kraju da izgleda kao celina. Lično ne mogu da se odlučim koji je od dvojice glavnih protagonista odglumio bolje – da li Karel kao du Pont ili Tejtum kao Mark. Neprepoznatljivi su i u veoma netipičnim ulogama od onoga što smo navikli do sada od njih da vidimo. Tejtum mi je do ovog filma važio samo za netalentovanog tipičnog holivudskog gud luking glumčića, ali sam nakon gledanja promenila mišljenje, iako ne poredim ovaj performans sa njegovih ranijim ulogama tipa White House Down, nego je ovde njegova gluma iznad proseka.
Tejtum pruža brilijantan performans sa ovoliko malo teksta, sa tipičnom fizičkom konstitucijom koju on inače poseduje, ali sa bitnom razlikom – ovde se ne stavlja akcenat na nju, kao u nekim ranijim i nebitnim filmskim projektima, ovde je ona potrebna jer su rvači takve konstitucije, a taj njegov spušteni, podbuli pogled govori milion reči. Njegova ljubomora, njegova nesigurnost, njegova asocijalnost – sve je perfektno odglumio. Iskreno se nadam da će ostati u ovakvim projektima i da će ubuduće pažljivije birati uloge.
Stiv Karel je, inače, jedan od retkih komedijaša čije filmove redovno pogledam. Proslavio se glumeći svakojake likove, naročito je razbio ulogom u sjajnoj, netipično postavljenoj i hvaljenoj seriji The Office, ali nijedna od tih pređašnjih uloga ne može da se meri sa kompleksnosti ove. Maska je fantastična, sjajno je nosi, njegov izgovor, njegovi gestovi, njegovo ludilo – sada me je zauvek kupio, sjajan glumac. Moram izdvojiti i Marka Rafala kao Dejva, sa svojim prepoznatljivim, mada uvek prijatnim i dopadljivim glasom, koji je bio sasvim pristojan u ulozi brata mentora. Od ostale glumačke svite u filmu se još pojavljuju neprimetna Siena Miler (Sienna Miller) kao Dejvova supruga Nensi i Vanesa Redgrejv (Vanessa Redgrave) kao du Pontova majka, sa kojom ima komplikovan i hladan odnos.
Pojedine gledaoce može odbiti ili smoriti sporiji tempo, ali za ovakav film morate imati dosta strpljenja, kao i za sve ostalo u životu. Meni se toliko svideo da je svrgnuo neprikosnoveni Snowpiercer sa prvog mesta najboljih filmova prošle godine.
9/10
