Kada se spomene dodela Oskara za 1994. godinu svima na pamet padaju tri maestralna filma koja su izašla te godine. Shawshank Redemption Frenka Darabonta koji je bio nominovan u sedam kategorija, ali nije uspeo da osvoji nijednu zlatnu statuu, zatim kultni Pulp Fiction Kventina Tarantina koji je pored sedam nominacija odneo statuu za originalni scenario, i apsolutni pobednik, Forrest Gump Roberta Zemekisa, koji je bio nominovan u trinaest kategorija i osvojio šest Oskara.
S obzirom da svi znaju o čemu se radi u ovom projektu, neću se puno baviti sinopsisom. Priča čoveka sa niskom inteligencijom koji uspeva u životu je viđena više puta, ali je u ovom slučaju smeštena u specifično razdoblje američke istorije. Počevši od ranog detinjstva Forest prisustvuje događajima koji su bitno uticali na sve u SAD i postaje, između ostalog, nosilac medalje za hrabrost, ratni heroj, popularni univerziteski igrač fudbala i, kasnije, borac za završetak rata u Vijetnamu.
Laički posmatrano Forest Gamp predstavlja oličenje onoga što su milioni ljudi pre njega i što će milioni ljudi posle njega želeti da ostvare – američkog sna. Skroman, brutalno iskren i simpatično priglup, bez ikakvog vetra u leđa i bez para u novčaniku on uspeva da ostvari gotovo sve što se može ostvariti, pa čak i da oženi devojku koju voli od detinjstva. Nemoguće je oteti se utisku suptilne američke propagande koja podržava njima svojstven način života, mada, sa druge strane, pojedini kritičari ovaj film posmatraju kao blago sarkastični prikaz upravo takve ideologije.
Paralelno sa njegovom pričom scenario se bavi i životom Dženi, devojkom koju je Forest upoznao još tokom prvog dana škole. Ona se, za razliku od Foresta, pridružila pokretu koji se jasno i glasno borio protiv američkog sistema i upravo zbog toga je prikazana kao ponižena žena koja nema nikakvu nadu za budućnost. Forest, sa druge strane, ni u jednom trenutku ne postavlja previše pitanja i slepo prati pravila, što ga dovodi do konačnog uspeha. Zaista su brojni primeri takve propagande, a izdvojio bih i prikaz hipi pokreta kao oličenje društvenog otpada.
Film je sa tehničke strane odrađen perfektno. Zemekis (Robert Zemeckis) je očigledno uložio ogroman trud tokom snimanja i postoji veći broj scena koje predstavljaju pravu majstoriju režije. Knjiga je sama po sebi bila odličan materijal za scenario koji je doradio oskarovac Erik Rot (Eric Roth). Nije se štedelo ni na specijalnim efektima, a posebno su zanimljive istorijske scene u kojima je Forest montiran kao ravnopravni sudeonik dešavanja.
Gluma u filmu je na jako visokom nivou. Definitivno se izdvaja fantastični Tom Henks (Tom Hanks) koji je dobio Oskara za glavnu mušku ulogu dve godine zaredom. Prosto pleni filmom, pružajući maestralan performans koji na momente čini da se smejemo zajedno sa njim ili njemu, dok ubrzo postanemo tužni i žalimo ga. Upravo u tom liku, vešto izbalansiranom između komičara i tragičara, leži magija čitavog filma. Vredni spomena su Robin Rajt (Robin Wright) u ulozi Dženi i uvek dobar Geri Sinajs (Gary Sinise) kao Den Tejlor, Forestov ratni komandir.
Ako sklonite u stranu suptilne prikaze američke propagande dobićete vrhunsku dramu koja nikog neće ostaviti ravnodušnim. Ukoliko niste pogledali ovaj film krajnje je vreme da to učinite.
10/10
