Ovaj film je toliko veliki da moram napisati jednu „veliku“ recenziju. Pitam se koliko režisera postoje da su se usudili uraditi nešto ovako kao što je uradio nemački režiser, glumac i scenarista Verner Hercog (Werner Herzog)? Sigurno ne puno.
Fitzcaraldo iz 1982. godine je, uz Aguirre – Wrath of God, najpoznatiji film Vernera Hercoga. Hercog je inače poznat, pored tih filmova, zbog biografskih i dokumentarnih filmova, kao i zbog saradnje sa Klausom Kinskijem (Klaus Kinski). Postoje mnoga poznata partnerstva između režisera i glumaca (Martin Scorsese i Robert De Niro koji su zajedno snimili devet filmova ili Tim Burton i Džoni Dep koji su zajedno snimili sedam filmova), jedno slično takvo partnerstvo je imao Hercog upravo sa Kinskijem, pa je ovo njihova četvrta saradnja (pet godina kasnije će slediti još jedna u Cobra Verde).
Brian Sweeney Fitzgerald (Klaus Kinski) obožava opere i opsednut je idejom da napravi jednu usred džungle, to je njegov san. Fitzgerald je u džungli poznat kao Fitzcarraldo, jer je njegovo pravo ime preteško za izgovor ljudima koji takođe žive u džungli. Za svoj san fale mu pare i on se odluči baviti kaučukom, kao i svi privrednici u džungli. Međutim, već sve šume u džungli su zauzete, jedino mesto koje još nije zauzeto je na drugoj strani džungle, kroz drugu reku. Razlog što još nije zauzeto je taj što jedno brdo odvaja te dve reke i preko brda je nemoguće brodom, a pored toga tamo žive indijanci koji ne vole strance. Sve se čini da je nemoguće doći do tamo, ali ospednut svojom idejom Fitzcarraldo ne odustaje od svog sna i nagovora svoju ljubavnicu (Claudia Cardinale) da mu da pare kako bi kupio brod. Nakon što pokupi dovoljno ljudi za brod njegova neverovatna avantura počinje.
Prvi izbor za glavnog glumca je bio Džejson Roberds (Jason Robards) uz kog bi stalno u filmu bio njegov prijatelj, kog je glumio Rolling Stones legenda Mik Džeger. Njih trojica su već snimili zajedno 40% filma, ali je odjednom Džejson oboleo i morao se vratiti kući, gde mu je lekar zabranio da se vrati u džunglu i da nastavi sa filmom. Veliki udarac za Hercoga, ali sve se još pogoršava kad i Mik Džeger zbog potpisanih ugovora za novi album i turneju Stonsa mora napustiti filmski set. Za Hercoga ovo postaje veliki problem jer, po njegovom mišljenju, Džegera niko ne može zameniti, i smatra da je njegov najveći propust u karijeri što nije uspeo snimiti film sa njim. Malo kasnije, uprkos svim problemima, Hercog angažuje njemu dobro poznatog Kinskija i time počinje njihova četvrta saradnja. Pogledao sa scene sa Mikom i Dzejsonom i smatram da je Kinski mnogo bolji od njih dvojice.
Kinskija, iako vam se čini da ga ne poznajete, garantovano su svi gledali u bar jednom njegovom filmu. Veliki Serđo Leone ga je angažovao 1965. godine za „For a Few Dolars More“, u filmu gde će se Kinski zakačiti sa Li Van Klifom. Kinski je veliki egocentrik i često ima ispade zbog toga. On jeste odličan glumac i veliki profesionalac, a u Nemačkoj ga ljudi koji nikad nijedan njegov film nisu videli vole zbog takvih ispada. Hercog i Kinski su poznati kao prijatelji i neprijatelji, pa je Hercog snimio dokumentarni film pod imenom „Mein Liebster Feind“ (Moj Omiljeni Neprijatelj) u kom objašnjava odnos između njih dvojice i govori kako Kinski, ako nije u centru pažnje, odjednom eksplodira i onda sat i po ili Hercoga ili bilo kog drugog iz filmske posade psuje i viče sa njega.
Indijanci koji su sudelovali u filmu su rekli Hercogu da su se uplašili, ali ne od Kinskog (njega su posmatrali kako budalu koje se treba rešiti), nego zbog Hercoga, zato što sve vreme samo ćuti. Čak su mu ponudili da za njega ubiju Kinskog, ali Hercog je naravno odbio. Fickaraldovu ljubavnicu Moli je glumila vrhunska i lepa italijanska glumica Klaudia Kardinale koja je nekoliko godina nakon Kinskog takođe imala čast u „Once Upon a Time in the West “ da sarađuje sa velikim Serđo Leonem. Naravno, ona je svoj posao odlično obavila, iako uloga nije bila prezahtevna.
Iako film pored žanrova avanture i drame poseduje karakteristike biografije Hercog nije baš previše preuzeo od stvarne priče. Ideju za film je dobio od jednog kaučuk-barona koji se zvao Carlos Fermín Fitzcarrald. Karlos uopšte nije bio zainteresovan za operu niti je ikada doveo Enrika Karusa (italijanski operski pevač) u džunglu, on je išao samo na to da skupi što više kaučuka i obogati se. Međutim, istina je da je morao preći preko brda brodom, ali je to mnogo duže trajalo nego što prikazano u filmu i Indijanci nisu sami od sebe pomogli, već ih je on naterao i broj žrtava je takođe mnogo veći nego što je prikazano u filmu. Brod se morao prepoloviti kako bi uspeli to, dok je režiser koristio buldožer.
Kad je Džejson Roberds odustao od filma postojala je ideja da ga zameni sam Hercog, koji, realno gledajući, i jeste Fickaraldo. Hercog je napisao scenario za film i pošao sa njim u jedan filmski studio da zatraži sredstva za snimanje, i oni su mu rekli da nije problem, neka napravi plastično brdo, nabavi brod i snimi to. On je odmah odbio i uprkos mnogim zastojima nije odustao od svog sna da snimi film u kom će se brod od 360 tona prevući preko brda u džunglama Perua. Kada je Roberds odustao invenstitori su bili skeptični i pitali su režisera zar nije vreme sad da odustane, jer su čuli da projekat slabo i teško napreduje. Režiser je na to odgovorio:
„Kako možete tako nešto pitati? Ako sad odustanem od ovog projekta, bio bi čovek bez snova, a tako ne želim da živim. Ili ću živeti ili ću završiti svoj život sa ovim projektom.“
U jednom trenutku je Kinskiju bilo dosta i hteo je odustati i izaći iz džungle. Hercogu se ideja nije mnogo svidela i rekao mu je da ima jednu pušku u magacinu sa devet metaka i pre nego što stigne do prve krivine od reke već će ga napuniti sa osam metaka, a deveti će ostaviti za sebe. Stvarni brod se još uvek nalazi u džungli, barem ono što je od njega još ostalo.
Mogao bi još mnogo šta pisati o filmu jer je stvarno ogroman i postoje još mnoge neverovatne priče sa seta, ali mislim da je vreme da privedem ovu recenziju kraju. Ljudima bi ovaj film trebao biti primer, Hercog nam treba svima biti primer. Ako imaš san bori se za njega i nemoj nikad odustati, nebitno koliko veliki ili mali bio. Hercegovi filmovi nisu mnogo poznati, ali „Fitzcarraldo“ treba biti lektira i svako treba da ga pogleda.
10/10
Autor: Selmir Balić
