Vaša ocena filma:

You should try reading before burning.

Farenhajt 451 Reja Bredberija je kapitalno delo svetske književnosti koje je bilo itekako ispred svog vremena – kako su prolazile godine, tako se tematika knjige sve više mogla poistovetiti sa modernim svetom. Međutim, s obzirom da je način pisanja karakterističan za doba kada je napisana, ekranizaciju je relativno teško prilagoditi modernom vremenu, a u prilog tome ide i činjenica da je knjiga pomalo čudna i na momente relativno odbojna, iako vas prosto usisa u svoj svet bez knjiga.

Moram priznati da sam se iznenadio i obradovao kada sam čuo da HBO sprema ekranizaciju knjige, sa režiserom Raminom Bahranijem (Ramin Bahrani), a u glavnim ulogama su viđeni Majkl B. Džordan (Michael B. Jordan) kao Gaj Monteg i Majkl Šenon (Michael Shannon) kao kapetan Džon Biti. Naravno, gledaoci se u ovom slučaju mogu podeliti na one koji su čitali knjigu i na one koji nisu, što će sigurno uticati na konačan utisak koji film ostavlja – Fahreinheit 451 se može gledati iz drugačije perspektive i ovaj filmski apdejt u odnosu na knjigu može biti pozitivno ili negativno iskustvo. Kao neko ko je pročitao knjigu, nisam znao šta tačno da očekujem, ali odlična premisa i moja zainteresovanost su polako bledile kako je film odmicao.

Radnja filma je smeštena nakon drugog građanskog rata u Americi, kada vlada odlučuje da ukloni sve fizičke medije, pre svega knjige. Na taj način građani nemaju svest da postoje dva pogleda na isti problem, nemaju opcije slobodne misli, kritičkog razmišljanja i postavljanja pitanja i debata im je nepoznat pojam, što posredno dovodi do njihove sreće i izbegavanja novih potencijalnih sukoba. U tom svetu upoznajemo protagonistu Gaja Montaga, vatrogasca kome je sredstvo rada vatra, kojom uklanja sve nepoželjno iz društva. Pod komandom kapetana Džona Bitija, njihova jedinica proteruje jegulje (ljude koji kriju knjige) i spaljuje grafite (svaki vid fizičkog medija). Nakon susreta sa Kleris (Sofia Boutella), devojkom koja je obeležena kao jegulja, Monteg počinje da preispituje svoja ubeđenja i pokreće ličnu pobunu protiv društva…

Nakon nekoliko minuta gledanja filma shvatamo da je ovo neka vrsta apdejta na knjigu Reja Bredberija, a ne njena ekranizacija, što je automatski (totalno razumljiv) minus za tvrdokorne poštovaoce knjige – ti ljudi su svoja očekivanja postavili drugačije i verovatno su razočarani što su ta očekivanja toliko promašena. Naravno, knjiga i film kao mediji su dva totalno različita pojma, ali mišljenja sam da adaptacija treba da izmeni detalje knjige, a ne i njen čitav koncept kao u ovom slučaju. Recimo, izostajanjem Montagove žene se dosta izgubilo na njegovoj karakterizaciji, ali i na prikazivanju kako ljudi u takvom društvu razmišljaju. Jednostavno, nemamo uvid kako izgleda svet bez kritičkog razmišljanja van vatrogasaca i jegulja, što je suština knjige.

Fahreinheit 451 ima nekoliko dobrih strana. Svakako najveći plus filma je glavni tandem glumaca, koji praktično iznose čitav film na svojim leđima. Džordan i Šenon su ubedljivi u predstavljanju komplikovane veze dvojice ljudi koja se menja kako priča odmiče – od odnosa mentor-učenik dolaze do situacije autoritet-pobunjenik. U ovoj adaptaciji, Montag nije oženjen, tako da se nije ni očekivalo da odnos sa Bitijem zadrži prijateljski karakter do samog kraja, inače bi to bila prava katastrofa. Takođe, svakako vredna pomena je kinematografija, što se i očekuje kada projekat producira HBO. Svaki frejm je vizuelno doteran, a naročito upečatljiva je kombinacija vatre i noći.

U suštini, činjenica je da je knjizi bila potrebna apdejt ekranizacija, s obzirom da je izdata 1953. godine, ali taj apdejt nije izveden baš najbolje, čak bih rekao da je ziheraški. Osim izostajanja ideja Reja Bredberija, nema ni pravih razrada likova i same priče, a u prilog toj tvrdnji ide završnica koja izgleda kao da ju je generisao neki srednjoškolac. Za samo sat i po mi treba da povežemo svet koji nam se prikazuje, da shvatimo društvene odnose, da progutamo nagli Montagov zaokret od 180 stepeni i da svarimo gorepomenutu završnicu. Činjenica je da bi sve bi bolje funkcionisalo kao film od dva sata ili možda čak kao neka mini-serija, dok je ovako sve zbrzano i pomalo konfuzno.

Fahreinheit 451 ima taj problem što su se napravile promene u odnosu na knjigu kako bi se uklopio u moderne stilove narativa, ali su te promene dovele do toga da se udalji od koncepta i prave suštine Bredberijevog dela – u pokušaju da bude relevantan, negde usput se izgubio smisao.