Ex Drummer je film koji udara pravo u lice, bez pardona, bez respekta i ikakve želje za saznanjem da li vam se sviđa ili ne. Poput nastupa pank benda, došao je da odsvira svoje, eksplozivno, jako i ode. Film je urađen prema kontroverznoj istoimenoj noveli Herman Briselmansa, ja je nisam čitao, ali raspitujući se malo o filmu pročitao sam nečije mišljenje Kada sam pročitao knjigu, nisam mogao zamisliti kako bi se ovo uopšte moglo ekranizovati, a onda je došao film Ex Drummer.
Tri potpuna gubitnika, Koen (Norman Baert), Jan (Gunter Lamoot) i Ivan (Sam Louwyck), svaki sa nekim fizičkim hendikepom (šuškanje, gluvoća, ukočena ruka) dolaze na ideju da okupe bend kako bi uradili samo jednu svirku na lokalnom pank/rok takmičenju, ali imaju još jednu falinku, pored fizičke – fali im bubnjar. U svom promišljanju dolaze na ideju da poznatog pisca Drisa (Dries Van Hegen) pitaju da im bude bubnjar. Na taj način, angažovanjem nekoga poznatog, žele da uvećaju svoje šanse za pobedom. Iako mu je sve to bilo u prvi moment nezamislivo, Dris prihvata da bude bubnjar, želeći da iskoristi to iskustvo za knjigu. Međutim, kako upoznaje članove svoga benda i njihove živote u obliku minijaturnih kataklizmi, vidi u tome šansu, ogroman potencijal i materijal za novi roman. Malo po malo, preuzima vođstvo u bendu i kroz igru manipulacije i obmane izaziva katastrofalne posledice.
Nakon gledanja filma, bilo mi je potrebno neko vreme da se utisci slegnu i da svarim ono što sam pogledao, a to je jedno sasvim originalno, nesvakidašnje i nešto što možda nećete nigde drugo naći.
Film je režiran odlično i sve pohvale Koen Mortieru (Koen Mortier), koji je i scenarista, što je sve to zajedno savršeno uklopio. Takođe, ubacio je nekoliko originalnih i odličnih ideja, koje se ogledaju u načinu snimanja i pričanja priča. Kadrovi koji idu unatraške ili su naglavačke, kao i neobični prikazi onoga što likovi vide ili zamišljaju su jednostavno fenomenalni i potpuno u službi jedne ovako sasvim neobične priče. Poseban utisak na mene su ostavile posthumne ispovesti koje u svojim blic trenucima nam možda daju i najbolji uvid u likove i njihove motive i razloge koje ih vode.
Udarni četverac, da ih tako nazovem, glavnih glumaca je odličan. Odlično odigrane uloge upečatljivih, posebnih likova, svaki sa svojim demonima, željama, tajnama, snovima i motivima. Takođe, ništa lošiji nisu ni glumci u sporednim ulogama, isto tako različiti, autentični i svaki sa svojom agendom. Odavno nisam pogledao film gde je glumačka postava u kompletu razvalila, po mom mišljenju.
Muzika predstavlja veliki deo ovog filma. Ipak radi se o pank/rok bendu, a takva je i muzika. Kad pogledate ovaj skup ljudskih olupina ne možete ni zamisliti da oni i znaju šta je instrument, a kamoli da isti sviraju. Međutim, kada krenu sa svirkom, postaju nešto sasvim drugo – odličan pank bend, sa veoma dobrim numerama. Inače, ta vrsta muzike prožeta je kroz čitav film, što i ne čudi jer pank je uvek bio vrsta muzike gde su se iznosili čvrsti stavovi koje niti jedan drugi pravac nije imao hrabrosti da iznese. Tako i ovde, muzika i nastupi usmereni su na kritiku društva u kom žive, vlast, religiju, nacije, seksualne orijentacije, porodicu i sve ono što ih na neki način muči.
Film je lišen bilo kakve političke korektnosti. Izravno se pljuje po svim aspektima ljudskog društva i odnosa, vlastima, religiji, porodici. Jasno je prisutan fašizam, rasizam, homofobija i sve ostalo što gazi različitosti. Gazi se po ljudskom životu, odnosima, muškarcu, ženi. Mnogo je eksplicitnih scena seksa, za koje su angažovani pravi porno glumci, scena nasilja, agresije, scena ubistava i krvi. Sve to skupa vam je pljusnuto u lice.
Kao što sam na početku rekao, film udara pravo u lice. Upravo kao što to Pank pokret radi, tako i ovaj film na prilično agresivan i žestok način govori o današnjem društvu. Kapitalizam danas, više nego ikada razdvaja bogate i siromašne. Srednji stalež je pred izumiranjem i to samo povećava jaz između bogatih i siromašnih. Život sve brže i silovitije juri, ostavljajući mnoge pregažene iza sebe. Tako i ovde, prikazan nam je taj talog društva, koji ostaje nakon gaženja, gde obitavaju osakaćeni i označeni na neki način, a ti pečati i hendikepi ih lišavaju svake mogućnosti, da iz istog isplivaju. Naši junaci, sa svojim pečatima tumaraju u tom talogu, okreću se ekstremima bilo da je u pitanju seks, droga, nasilje, agresija, razne perverzije. Ljubav je pod svim time ugažena, a samim i tim sve veze koje spajaju ljudska bića, porodične, prijateljske, ljubavne. Svi koriste jedni druge i plivaju kako znaju, sa maskama koje su im jedina zaštita od sveta u kom žive, a ispod maski gori jedan ljudski život, davno pregažen, u patnji i agoniji.
Naspram tog sveta imamo jedan drugi, gde žive bogati i slavni, u zdravlju i veselju, reklo bi se na prvi pogled. Međutim i taj svet je zaprljan svojim bitisanjem. U svetu gde svako ima sve što želi, nakon zasićenja, dolazi do dosade, kreativne blokade, depresije. Tada se i tu okreće ekstremima, perverzijama, raznim zabranjenim zadovoljstvima kako bi se preživeo dan. Taj svet nije ništa manje okrutan od onoga dole, samo što se tu sve radi na drugačiji način i čistije.
Ono što je zajedničko za ova dva sveta je manipulacija kao osnovni način ponašanja. Svi likovi u ovom filmu je na neki način koriste da dođu do onoga što žele. Na kraju ostaje pitanje samo ko je veći majstor.
Ovo je jedan pank film, koji udara snažno, direktno i na brutalan i eksplicitan način govori o današnjem društvu. Težak za gledanje i nije za svakoga, ali od mene velika preporuka, jer ovako nešto sigurno niste gledali.
8/10
