Režiser i scenarista Gašpar Noe (Gaspar Noé) je krajem prošlog veka bio jedan od predvodnika novog talasa francuskog filma koji su karakterisale eksplicitne scene nasilja i seksa. Nakon sjajnih filmova I Stand Alone i Irreversible sa Monikom Beluči režiser pravi dužu pauzu, po svemu sudeći kako bi sakupio dovoljno sredstava za snimanje ovog filma. Ovo je definitvno njegovo najkompletnije i vizuelno najlepše delo.
Glavni junak filma je Oskar, sitni diler i korisnik droge koji živi u Tokiju. Njegova sestra Linda živi u SAD i glavni razlog zbog čega je krenuo sa dilovanjem je da sakupi dovoljno novca kako bi je doveo kod sebe. Njihovi životi su se razdvojili nakon teške saobraćajne nesreće u kojoj su im roditelji poginuli. Nakon dolaska u Tokio Linda se zapošljava kao striptizeta i njihovi životi se koliko-toliko normalizuju, sve dok Oskar ne izgubi život tokom pokušaja policijskog hapšenja, kada on otkriva neku novu dimenziju, svestan da i dalje neprimetno može da se kreće kroz zemaljski svet.
Film je snimljen na specifičan način, tako što je sve snimljeno kroz Oskarovu perspektivu – prvo kroz njegove oči, a zatim tako da je kamera pozicionirana iza njegove glave. Tok radnje je takav da prvo imamo uvid u Oskarove misli tako što gledamo svet njegovim očima, zatim sledi njegovo napuštanje tela i kretanje kroz Tokio, prateći ljude koje je znao u životu sa akcentom na sestru Lindu. Kroz tu fazu se prožimaju brojni flešbekovi prošlosti, prikazujući saobraćajnu nesreću i specifični odnos Oskara i Linde, dok finalni deo prikazuje proces reinkarnacije života.
Kroz film se prožimaju brojne sekvence koje prikazuju specifične audio-vizuelne doživljaje tokom reakcija na korišćenje halucionogenih sredstava. Režiser se dosta bavi drogom, seksom i onome što se dešava posle smrti, ali nema scena koje su bile neka vrsta pokretačke snage u njegovim ranijim projektima – eksplicitnog nasilja. Koncentracija je na korišćenju i reakcijama na korišćenje droga, kao i na brojne scene koje pojačavaju taj efekat. Rad kamere je maestralan, ekipa za specijalne efekte je odradila odličan posao, dok je izbor scenografije u potpunosti na svom mestu, tako da se čitav film može posmatrati kao jedno vrhunsko iskustvo sa halucionogenim efektima.
Veliki plus doživljaju daju potpuno nepoznati glumci, među kojima se izdvaja Paz de la Huerta u ulozi Linde. Ona je od svih likova ubedljivo najviše na ekranu, ne računajući Oskara kome uglavnom vidimo potiljak. Zaista se postavlja pitanje gde ih je sve Gašpar pronašao i kako ih je okupio, ali su oni svi i više nego dobro odradili svoj posao. Njihov kvalitet se posebno vidi u scenama na početku, kada režiser snima i po desetak minuta bez reza.
Ovaj film je vrhunska kombinacija halucinogenih snimaka i snimanja iz prvog lica. Zaista predstavlja sjajno iskustvo u svakom smislu te reči i jedan je od najboljih filmova koji sam ikada pogledao. Ukoliko možete da podnesete veći broj uznemirujućih scena, eksplicitni seks i veoma jake audio-vizuelne efekte obavezno pogledajte ovaj film.
10/10
