Kada se dve legende dogovore da naprave film, onda konačni produkt mora ispasti odličan. Giljermo del Toro (Guillermo del Toro) kao režiser i dobrim delom scenarista, i Pedro Almodovar (Pedro Almodóvar) kao producent – bingo! Ovo je film za koji je sam Del Toro rekao da mu je najdraži od svih u karijeri, a meni jedan od najboljih goust horora ikada.
Godina je 1939., kraj španskog građanskog rata. U sirotište u jednoj španskoj provinciji stiže dečak po imenu Karlos, čiji se otac bori u ratu. Sirotište vode doktor Kasares i gospođa Karmen, pristalice republikanaca koji gube rat. Takođe, u sirotištu radi i mladić po imenu Jakinto, koji misli da Karmen i doktor Kaseres krijumčare zlato republikanskoj vojsci i sve vreme pokušava da ga pronađe. U međuvremnu se Karlos adaptira na novi život, otkrivajući tajnu da sirotište opseda duh nedavno preminulog dečaka po imenu Santi, koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima.
Po režiserovim rečima, ovaj projekat je mlađi brat mnogo poznatijeg i uspešnijeg filma – Pan’s Labyrinth. Neki bi rekli da je Del Toro opsednut bajkama, pošto je većina njegovih filmova protkana istom, kao i specifičnom atmosferom. Ovo je sjajna horor bajka sa mnogo dubljim krajem nego što se vidi na prvi pogled. Kao inspiracija za pisanje scenarija Del Toru je poslužilo sopstveno detinjstvo i jako je emotivno preneo osećanja iz tog doba. U sirotištu se dešavaju neke neobjašnjive, natprirodne stvari, i ne zna se sve vreme jesu li se zaista desile ili su samo plod dečije mašte. Režija je besprekorna, od prvog momenta kada nas režiser uvodi u priču, polako i postepeno dodavajući notu tenzije svakim novim (daljim) kadrom.
Svi likovi su odlično karakterizovani. U filmu glume odlična Marisa Paredes (Marisa Paredes) koja se često pojavljuje u Almodovarovim filmovima, zatim moj ljubimac Eduardo Noriega (Eduardo Noriega) i uvek solidni Federiko Lupi (Federico Luppi) kao doktor. Spomenuću i mladog i talentovanog Fernanda Tielvea (Fernando Tielve) koji glumi Karlosa. Oni pružaju odlične performanse, čineći da se gledalac koncetriše na njih i njihove emocije.
Ako ste gledali „Panov lavirinit“, a niste ovaj film, onda pod hitno to treba da ispravite, jer jednostavno nisu kompletni jedan bez drugog. Kao ni izgubljena i izmučena duša dok ne nađe svoj konačni mir.
10/10
