Druk je novi film danskog autora Tomasa Vinterberga koji je napoznatiji po radovima Festen i Jagten. Pre nekoliko dana ovaj film je bio apsolutni pobednik na dodeli Evropskih filmskih nagrada kada je odneo pobede u kategorijama najbolji film, režija, scenario i glavni glumac. Vinterberg je na filmu radio sa svojom ćerkom Anikom, koja je nažalost stradala u saobraćajnoj nesreći četvrtog dana snimanja, a pojedine scene su snimljene u njenoj školi sa drugarima iz razreda.
Radnja filma prati četvoricu sredovečnih srednjoškolskih profesora Martina (Mads Mikkelsen), Tomija (Thomas Bo Larsen), Petera (Lars Ranthe) i Nikolaja (Magnus Millang) koji se bore sa nemotivisanim đacima i osećajem da su im životi postali dosadni. Na proslavi Nikolajevog 40. rođendana počinju razgovor o psihijatru Finu Skarderudu koji ima teoriju da je čovek rođen sa 0,5 promila alkohola u krvi manje nego što je potrebno jer nas upravo ta količina čini kreativnijim i opuštenijim. Odlučuju se da testiraju njegovu teoriju sa dva osnovna pravila – da ne prelaze 0,5 promila i da ne piju posle 20 sati…
Ideja ovog filma je proslava alkohola zasnovana na tezi da bi svetska istorija bila drugačija bez njega. Skarderudova hipoteza o deficitu alkohola u krvi i ispijanje pića kako bi se pronašla fiziološka ravnoteža zvuči kao šala, ali likovi ovog filma je shvataju ozbiljno jer pretpostavljaju da njenim testiranjem imaju više koristi od negativnih efekata. Zaista, Druk počinje kao komedija sa spontanim humorom funkcionalnih pijanaca, ali vremenom postaje veoma ozbiljan jer su likovi svoje lične nedostatke ili probleme zamenili samonametnutim problemom koji im ipak nanosi štetu.
Glavni lik filma je Martin koga tumači Mikelsen. Kako saznajemo on je bleda kopija samog sebe – nekada je bio interesantan predavač, imao je skladan brak sa Anikom i plesao je džez balet. Danas nema motivaciju na predavanjima zbog čega ispaštaju njegovi đaci, brak je postao tek nešto više od zajedničkog životarenja i prilično dugo nije nikome pokazao svoje plesne pokrete. Testiranje hipoteze njemu deluje kao nešto što vredi pokušati jer po njegovom mišljenju nema šta da izgubi. Svaki od likova poseduje određeni stepen očaja, ali nam se Martin najviše ogolio.
Vinterberg nam ove ljude, njihove postupke i njihov neizbežni pad predstavlja bez kompromisa. Njegov scenario prilično oštro i efektno predstavlja sposobnost ljudi da izbegavaju suočavanje sa činjenicom da nešto u njihovom životu nije u redu. Eksperiment, barem na početku, donosi odlične rezultate jer im se poboljašavaju predavanja, đaci postaju angažovaniji i dobijaju benefite na privatnom planu, ali je jasno je da je to, blago rečeno, užasna ideja – pronalazak životne svrhe ili radosti uz pomoć alkohola postaje sve primamljiviji, što konačno vodi ka samo jednom smeru.
Takva je i drama Vinterbergovog scenarija, pravolinijska i ništa u njemu ne dolazi odjednom. Pad naših junaka je postepen, a zanimljivo je da tvrde kako nisu alkoholičari jer mogu da prekinu sa alkoholom kada god požele. Međutim, u stvarnosti je eksperiment izgovor za alkohol, dok je alkohol izgovor da izbegnu suočavanje sa dubljim problemima. Konačno, potraga za svrhom, radošću ili ličnim usavršavanjem postaje nerazdvojna sa alkoholom – početni komični momenti postaju uvertira za neizbežnu tragediju. Vinterberg nam ponovo predstavlja završnicu u kojoj nema jednostavnog rešenja, pa se Martinov ples može protumačiti kao konačno oslobađanje od alkoholizma ili kao potvrda da od toga nema ništa.
Druk je odlična, uverljiva i spretno realizovana danska tragikomedija o suočavanju sa nezadovoljstvom srednjih godina u kojoj veselje i melanholija idu ruku pod ruku – pravi primer modernog evropskog filma i nesumnjivo jedan od najboljih radova ove godine.
moja konačna ocena: 9/10
