Bacivši pogled na poster ovog filma, prva misao koja mi je prošla kroz glavu je imala veze sa izvesnim pićem koje se dobija mešanjem ceđenog limuna, vode i DOSTA šećera. “To je ono što se pije, a ne pivo kojim nam sa postera mašete ispred nosa”, unutrašnji namćorasti kritičar svega je govorio, ni ne okusivši film dalje od naslova i fotke, koja i nema mnogo veze sa istim. Ipak, posustao sam, vođen inatom i neosporivom željom da pogledam svaki film u koji je Olivija Vajld (Olivia Wilde) kročila. Tako je, sat i po vremena nakon što je play dugme bilo pritisnuto, moje mišljenje bilo potpuno drugačije od onog sa kojim sam se otisnuo u podvig gledanja još jednog, naizgled romantičnog, ostvarenja.
Dokaz da nije dobro verovati svemu što piše na internetima je da se Drinking Buddies na iMDB nalazi u kategorijama comedy/drama/romance, što i nije baš tačno. Naime, ako ste mislili da vas u ovih devedeset minuta čeka još jedna divno-romantična, ali bez-veze-sa-životom pričica, pogrešili ste. I ja sam pogrešio. Joe Swanberg, iako prilično mlad, već je u svoj CV napakovao popriličan broj filmskih ostvarenja u kojima se uglavnom bavi ljudskim, pretežno romantičnim (i seksualnim) odnosima. Iako ne mogu reći da sam upoznat sa kompletnim opusom, priznajem da su LOL i Kissing on the Mouth ostavili utisak, možda ne snažan, ali definitivno neobičan, pre svega zbog vrlo realnog prikaza veza onakvih kakve jesu u stvarnom životu.
Postavka je sledeća: Kejt (Olivija Vajld) je menadžer u lokalnoj pivari, u kojoj radi u Luk (Jake Johnson). Njih dvoje su prijatelji kakve ima svako od nas. Ona vrsta prijatelja koja se međusobno verbalno ćuška i drugarski provocira, ali su uvek tu jedno za drugo. Prijatelji koji nakon posla odu do paba da bi popili koje pivo i odigrali partiju bilijara kako bi izbacili posao iz mozga. Gledajući hemiju koja jasno postoji između njih dvoje, pitaćete se “zašto oni nisu zajedno?” i to s razlogom. No, nakon što se u pabu pojavi Džil (Anna Kendrick), a Kejt posle pića svrati do Krisa (Ron Livingston), postaje jasno da su njih dvoje, iako slični, u vezama sa potpuno različitim ljudima.
Vajld i Džonson funkcionišu neverovatno dobro pred kamerom. Pored činjenice da je scenario odličan i da predstavlja ljude u okolini svojih tridesetih onakvim kakvi i jesu, glavni glumački par je odradio maestralan posao udahnuvši život likovima sa papira. Njihovi razgovori su ono što možete čuti i/ili izgovoriti, a njihova flertovanja su kao prevučena iz stvarnog života, u onom “čačkam, ali ne prelazim granicu potpune otvorenosti” maniru. Nema plačnih priznanja večne ljubavi na kiši i dramatičnih poljubaca na sredini mosta. Zapravo, film pokazuje sjajnu dekonstrukciju veze koja zbog prevelike različitosti dvoje ljudi propada. Ulazak u dublju analizu likova bi se pretvorio u amaterski esej iz oblasti dramske filozofije, što nikome ne bi bilo zanimljivo, ali činjenica je da je Svonberg vrlo verno preneo na platno ono što se nekima od vas možda i dogodilo.
Drinking Buddies vas sigurno neće kupiti svojim vizuelnim prikazom koji je, iako sasvim solidan, u pozadini samog scenarija. Ne nosi ni neki fantastičan saundtrek, iako su sve pesme koje ćete u filmu čuti savršeno prikladne situacijama koje se u tom trenutku odvijaju. Čak, film vas neće ni oraspoložiti u klasičnom romcom maniru. Neće vam vratiti veru u ljubav ako ste je izgubili, ali će vam pokazati jedno sjajno muško-žensko prijateljstvo u svom punom sjaju i sa svim svojim mračnim momentima. Nakon što se zavesa spusti, primetićete da je ova priča kao i dobro pivo, gorka, ali izuzetno lepa.
7/10
Autor: Nenad Jovanović
