Pre nekih godinu i po dana sam pisao o filmu Brawl in Cell Block 99 režisera i scenariste Krega Zalera (S. Craig Zahler), koji je pre njega snimio Bone Tomahawk sa Kurtom Raselom. Taj film sam opisao kao stilizovanu eksploataciju eksplicitnog nasilja sa iznenađujuće sirovim Vinsom Vonom u glavnoj ulozi, šmekom grajndhaus filmova i potencijalom za kultni status. Dragged Across Concrete je novi projekat gorepomenutog autora.
Priča prati tandem detektiva koji čine stara garda Bret Ridžman (Mel Gibson) i njegov mlađi partner Entoni Luraseti (Vince Vaughn), koji su suspendovani zbog preteranog korišćenja sile prilikom jedne akcije. Suspenzija pogoršava njihovo loše finansijsko stanje, pa ogorčeni Ridžman odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke, kako bi naplatio sve ono što nije prethodnih godina.
Pored njih dvojice pratimo i Henrija Džounsa (Tory Kittles), koji je ponovo na slobodi nakon vremena provedenog u zatvoru. Dolazi kući i primećuje da njegova majka i brat žive u bedi, što će ga naterati u kriminal. Dugogodišnji prijatelj ga upoznaje sa bezobzirnim kriminalcem, čiji će planovi Henrija direktno sukobiti sa detektivima. Mi ne saznajemo odmah zbog čega je Henri završio u zatvoru, ali ćemo shvatiti da je i tada bio žrtva pogrešno usmerene nesebičnosti, da se tako izrazim.
Iako i ovaj film kao glavno pogonsko sredstvo ima nasilje, ne mogu reći da je eksploatacijski kao Brawl in Cell Block 99. Sa druge strane, sličan je njemu jer autor najčešće snima kadrove sa mirnom kamerom i nema saundtreka kada se isti očekuje. U oba slučaja, nemoguće je oteti se nihilističkom utisku koje radovi ostavljaju, kao da autor ima takav pogled na čitavo čovečanstvo – ljudska bića deli na grabljivce i na plen, što svakako nije previše utešno. Dragged Across Concrete nema pozitivaca jer je svako saučesnik u nasilju koji se odvija, a to nasilje od jednostavnog postaje gotovo groteskno, bez ikakvog upozorenja.
Ono što mi se dopalo je što autor ne traži od nas da se saosećamo sa likovima, ali želi da shvatimo šta ih je nateralo na odluke koje su doneli. Na prvi pogled je sve zbog novca, ali ispod površine postoji jaka potreba da stvari budu bolje, ne za njih, već za ljude sa kojima su bliski. Njihove metode prelaze i pravne i moralne granice, ali nam je sve razumljivo zbog motiva koji ih pokreće – ne moramo ih voleti, a autor ni nema nameru da nam se oni dopadnu.
Dragged Across Concrete poseduje pravolinijsku, jednostavnu priču, ali je pedantno izrađen triler koji na jednu stranu stavlja kriminalce čija su dela gotovo nečovečna, a na drugu ljude koji ne prezaju od nasilja, ali su im ciljevi ljudski (ili bar imaju privid ljudskosti). Zaler je maksimalno iskoristio autorsku slobodu i film razvukao na skoro 160 minuta, što mu nisam uzeo kao minus. Zaplet stiže dosta kasno, ali za to vreme upoznajemo motive trojice karaktera, shvatamo njihove životne situacije i posmatramo rutinski nadzor detektiva. Osim scena sa njima, svedoci smo totalno nehumanih poduhvata kriminalaca, čija okrutnost ne poznaje granice.
Vins Von je scenario za ovaj film pokazao Melu Gibsonu na snimanju Hacksaw Ridge, koji je odmah pristao. Njih dvojica su zanimljivi za gledanje i fino se dopunjuju. Melov lik se uglavnom u procentima izražava o izgledima i verovatnoći i spreman je na potencijalan užas, dok Melov lik ima određenu čistoću karaktera koja nije spremna na ono što će se desiti. U sporednim ulogama se pojavljuju Don Džonson, Dženifer Karpenter i Udo Kir, koji su, u odnosu na moja očekivanja, premalo na ekranu.
Dragged Across Concrete je sporogoreći mračan triler, majstorski realizovan od strane beskompromisnog filmaša, čija će brutalnost i spori tempo definitivno mnoge odbiti.
moja konačna ocena: 8/10
