I’m a Catholic, I don’t want to hurt anybody.
Al Paćino (Al Pacino) je glumačka veličina koja je odavno zauzela svoje mesto u istoriji filma. Kroz svoju karijeru je izneo brojne, upečatljive likove, a tokom sedamdesetih godina prošlog veka je glumio u nekoliko filmova koji su stekli veliku popularnost zbog svog kvaliteta. Jedan od takvih filmova je i Dog Day Afternoon režisera Sidnija Lumeta (Sidney Lumet), kriminalistička drama koja se bavi istinitom pričom – talačkom krizom u jednoj od banaka u Njujorku.
Vrelo avgustovsko popodne (dog day – aluzija na pasje vrućine), tri pajtosa, od kojih jedan brzo daje petama vetra. Paćino glumi Sonija, nestabilnog čoveka koji sa poznanikom Salom (John Cazale) odlučuje da opljačka banku u Bruklinu. Ono što je na papiru delovalo kao brza i uspešna akcija je ubrzo krenulo stazom neuspeha. Prvo u banci nije bilo (puno) novca, a zatim je dim iz banke privukao pažnju prolaznika. Ubrzo nakon toga zvoni telefon i Soni saznaje da je zgrada okružena policijom. Nakon toga počinje iscrpna igra u kojoj pljačkaši traže avion i limuzinu u zamenu za puštanje talaca…
Kao što sam već spomenuo, ovaj film je baziran na bizarnoj istinitoj priči koja se desila 1972. godine. Nakon gledanja filma sam posetio nekoliko stranica koje se bave ovom pričom i zaista sam ostao zapanjen, pre svega likom Sonija, a zatim i njegovim motivima za pljačku banke. Plan pljačke, koji je podsećao na mafijaške akcije u rukama dvojice nestabilnih, ali generalno dobroćudnih likova, je unapred osuđen na propast. Iako čine kriminalno delo, Soni i Sal ubrzo dobijaju podršku i simpatije okupljenih ljudi, koja su ogorčeni ponašanjem policije prema građanima.
Režiser Sindi Lumet je filmom 12 Angry Men pokazao da je sposoban napraviti tenziju na malom prostoru. Talačka kriza unutar banke ne ostavlja previše mesta za manevar, ali izvanredno napisan scenario čini da film bude mnogo više od onoga što biste očekivali tokom čitanja trivije. Dog Day Afternoon je iznenađujuće realan film sa uverljivim likovima koji lako stvaraju simpatije. To je postignuto time što pljačkaši nisu klasično predstavljeni kao loši momci, nego su obe strane predstavljene kao ljudi koji jedva čekaju da se sve završi i da im se životi vrate u normalu.
Početni snimci sasvim običnih scena iz Njujorka ubrzo prelaze na situaciju oko banke, što je režiserov način da pokaže kako takve stvari mogu nepredvidljivo da se dese. Deo grada se za nekoliko minuta pretvorio u opsadnu zonu sa velikim brojem policajaca, posmatračima i novinarima željnim ekskluzivnih detalja i senzacionalnih priča. Situacija postaje puna napetosti i tenzije, a svaki ispaljen metak može značiti katastrofu. Kroz svoju radnju film se posredno bavi i segregacijom policije, pravima gejeva, kao i čitavom društveno-socijalnom slikom tih godina u SAD.
Odnosi između pljačkaša i talaca su iznenađujuće ljudski. Soni se brine o njima, snabdeva ih hranom, traži da se uključi klima-uređaj, nijednom im nije zapretio u klasičnom smislu, čak nisu ni zavezani iako je situacija veoma ozbiljna. Upravo zbog toga taoci ne žele da ih ostave i iskreno žele da Soni i Sal uspeju u svojim namerama. Pojedine scene unutar banke imaju osobine spontane komedije, što na prvi pogled ne ide uz ovakav žanr, ali one samo daju veliki plus uverljivosti.
Al Paćino je neverovatan u ovom filmu. Pun energije, na momente maničan, a kako radnja odmiče tako je sve više očajan, iako ne gubi nadu da će se sve završiti povoljno po njega. Posebno bih izdvojio scene njegovih telefonskih razgovora sa Leonom i bivšom suprugom. Nama se dopada Soni jer nam se dopada kako ga je predstavio Al, a predstavio ga je potpuno pristupačno običnom gledaocu – prosto ga ne možemo zamisliti kao bad guy-a. Džon Kazal je odličan kao Sal, ćutljivac kome je glavni problem to što ga mediji predstavljaju kao homosekusalca. Spomenuću i (Charles Durning) kao detektiva Moretija i Krisa Sarandona (Chris Sarandon) kao Leona.
Dog Day Afternoon je odličan film o talačkoj krizi koji krase savršeno napisan scenario, majstorska režija Sidnija Lumeta i zaista nezaboravna uloga Ala Paćina. Imao je taj baksuz da izađe iste godine kada i One Flew Over the Cuckoo’s Nest koji je pokupio skoro sve filmske nagrade, pa je nezasluženo završio u njegovoj senci.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
