Redovno pratim i nestrpljivo očekujem svako filmsko ostvarenje Marvela i DC univerzuma. Smenjuju se tu hitovi jednog i drugog sveta, upoređuju. Fanovi i kritika koplja lome i vode teške rasprave ko je bolji, jedne uzdižu, druge kude i tako neprestano. Ja samo uživam u svemo što nam ponude, jer tolike godine su prošle u očekivanju tehničkih mogućnosti da nam na ekranima ožive slike iz stripova, tako da ne treba biti mnogo strog, već uživati, malo analizirati i kritikovati sa merom, ali prvenstveno uživati. Tako se, sasvim slučajno, desi da u istom danu zagazih na drugu stranu meseca, dimenziju, ova dva univerzuma i to na onu mističnu, magičnu. Jedan je animirani Justice League Dark iz DC-a, a drugi, onaj o kome danas pišem, Doctor Strange.
Dr Stiven Strejndž (Benedict Cumberbatch) je ugledni neurohirurg, jedan od najboljih, vrhunski stručnjak, ali i priličan naduvenko, bez respekta prema kolegama i radu drugih. Kroz život leti u balonu prenaduvanog ega i nije ga preterano briga za druge, pa ni za ljude koje spašava. Važniji mu je savršen rekord uspešnih slučajeva, tako i da bira one što radi. Uspeh, ali i slava su ono što ga jedino interesuje. Skladno razmišljanju, takav mu je i život, a on je jedan od onih na visokoj nozi, što uključuje skupoceni stan, auto, garderobu i sve ostalo.
Jedne večeri, dok je jurcao u svom skupocenom bolidu, idući ka još jednom skupu gde će svojim govorom zadiviti sve prisutne svojim uspehom, gubi kontrolu i sleće u provaliju. Saobraćajnu nesreću preživljava, ali sa katasrofalnim posledicama, bar kada je reč o njemu. U toj nesreći gubi svoju moć, tj. sposobnost da operiše, jer ruke su mu povređene bez nade za oporavak. Stiven će nakon toga dati sve što ima tražeći način da povrati svoju moć. Taj put će ga na kraju dovesti u Katmandu, a tamo će pronaći nešto u šta nikada nije verovao, niti želi da veruje, ali tu leži jedini spas…
Odluka Marvela da film poveri u ruke Skota Deriksona (Scott Derrickson) je bila prava odluka. Skot je režiser i scenarista kome je sci-fi, okultno, magično i svet strave normalno okruženje u kome savršeno funkcioniše. Iza sebe ima nekoliko poznatih i prilično uspešnih naslova kao što su: Sinister, The Exorcism of Emily Rose, Deliver Us From Evil, The Day The Earth Stood Still. Skot je ovde uradio odličan posao i napravio pravi marvelovski film, a pod tim podrazumevam vizuelni spektakl i mnogo zabave, a to ovaj film svakako pruža. Čak bih rekao i da je otišao korak dalje i napravio svojevrsnu zamku za nas.
U tu zamku nas uvodi polako, vodeći nas tragovima tehničke vizuelne perfekcije marvelovih filmova na koje smo navikli, a potom, kada smo se opustili, dočekuje nas iznenađenje. Upadamo u zamku i pod udarom smo nove vizuelne čarolije, kakvu nismo gledali, koja pustoši sva naša najzahtevnija vizuelna očekivanja od jednog filma. Jednostavno isporučuje nam magiju, o čemu je u stvari i sam film. Tako i ne čudi nominacija za Oskara za specijalne efekte.
Što se tiče priče, Skot je opet pogodio. Zanimljiva, tečna, bez praznog hoda vodi vas kroz film bez ikakvih naznaka dosade ili opasnosti da vam pažnja opadne. Mogu reći da je klasično marvelovski sve ispeglano i podešeno kao i u prethodnim filmovima, gde su određeni aspekti priče odlično dozirani, da vam na pravi način svira po emocijama kako bi vaša pažnja na film bila fokusirana, ali isto tako prožimajući već prepoznatljivu zabavnost Marvel filmova. Film ima sve odlike tog univerzuma i oni to stvarno odlično rade u svakom filmu, opravdaju epitet zabave koji nosi ovaj univerzum, baš kao što je mračnost epitet i odlika DC univerzuma.
Na sve ovo, film je okupio zaista impresivnu glumačku ekipu. Strejndža igra Benedikt Kamberbač i to radi sjajno. Od arogantnog i napuvanog egoiste do novog zemljinog čarobnjaka, heroja i budućeg Avendžersa. Benedikt nam isporučuje sve te faze potpuno uverljivo, koristeći čak i, po meni, malo Šerlokovog šarma. Odlično se snalazi u svojoj ulozi i radujemo se njegovim ulogama u Avendžersima i Toru. Sam izgled je savršen, sa čitavim autfitom, sedim zaliscima i preludom ogrtaču koji zaokrućuje izgled stripovskog čarobnjaka. Ostala ekipa zvuči zastrašujuće. Dva moja omiljena čudaka Tilda Svindon (Tilda Swinton) i Mads Mikelsen (Mads Mikkelsen) i pored njih još Rejčel MekAdams (Rachel McAdams) i Čivetel Edžiofor (Chiwetel Ejiofor). Nažalost, tu se javlja i jedini problem sa ovim filmom koji ukupnom dojmu oduzima ocenu ili više.
Oni rade solidan posao, ali taj posao je mogao odraditi i bilo koji drugi glumac. Pri tome mislim sledeće – od mojih čudaka, sa toliko odličnih, posebnih i jedinstvenih uloga i pojava na filmu, očekivao sam da tu energiju ili bar deo nje unesu i u ovaj film. Prilika je bila savršena, jer film je o mističnoj dimenziji Marvela. Upravo tu su mogli i oni osloboditi svoju magiju i doprineti da Doctor Strange bude zaista čudesno savršen. Međutim, to se u njihovim ulogama ne oseti.
Tilda izgleda čudno u svojoj običnosti ili ličenju na standardne, da ih tako nazovem, glumce. Nema one njene aure koja pleni. Sa druge strane, Mads isto tako ništa od svojih potencijala za jednog negativca ne prikazuje, a svi znamo kako to on jezivo dobro radi. Ovde jednostavno ništa od toga ne vidimo, a kad bolje razmislim, nije dobio ni pravu šansu i prostor. Njegov lik je možda i najlošije napisan u čitavom filmu. Koliko je prostora otišlo na Strejndža i koliko je on dobro napisan, toliko je izgubio Mads, odnosno čarobnjak Kaecilius. Ne čudi, jer se film ipak zove Doctor Strange, ali mišljenja sam da bi jedan lik u mnogome dobio i boljom razradom drugog lika.
Potom tu je Čivetel koji je takođe ravan, da čak nemam šta ni reći za njega. Nažalost, jer kako je suditi on će biti mnogo važan u nastavku, a tada očekujem daleko bolju ulogu i performans. Na kraju Rejčel, koja nam je pokazala koliko može, jednostavno postaje još jedna žrtva Marvel filmova. Kažem žrtva, jer njena uloga je slična onoj Natali Portman u Toru i drugim darlingzima naših heroja, koje su tu kako bi imali i taj romantični deo ili često damu u nevolji koju naš vitez treba da spasi. Baš u svakom slučaju angažovane su zvučne glumice, bez ikakve šanse da pokažu nešto više od epizodne uloge, koju može igradi bilo koja glumica.
Ovaj neiskorišćeni potencijal je jedina moja zamerka za Doctor Strange, ona koja utiče da bude odličan, ali ne i fenomenalno magičan kakav je trebao da bude. Jedini takav Marvelov, fenomenalno, magično zabavan je Guardians of the Galaxy i teško da će neko to moći da skine.
Bez obzira na uspone i padove, Doctor Strange je odličan film iz Marvel univerzuma, koji će vam pružiti odličnu, već naviknutu Marvel zabavu i vožnju, ali i film koji će vam ponuditi vizuelni orgazam i napasti vašu najluđu maštu multiverzuma. Kamberbač nam potpuno dočarava fantastičnog doktora Strejndža i njegov mistični svet sa one strane Marvela u kome ćete zasigurno uživati.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
