Svi mi filmoljupci se zakačimo za neke režisere, glumce, žanrove. Nešto nas privuče i redovno gledamo filmove iz tog svog miljea koji smo stvorili baš za sebe. U gomili tih mojih miljea, nagomilan na svom mestu stoji i Džejk Gilenhajl (Jake Gyllenhaal). Počevši od Doni Darka, pa redom, Džejk bira neobične uloge, menja žanrove, igra u čudnim filmovima, što mu samo učvršćuje poziciju u mojoj gomili. Njegov poslednji rad je još jedan čudan film po imenu Demolition.
Demolition je drama prožeta komičnim elementima, koju je režirao Žan-Mark Vale (Jean-Marc Vallée), poznat svima po Dallas Byers Club, za koji je Metju Mekonahi dobio Oskara za najbolju mušku ulogu. Vale je režirao i dobru biografsku dramu sa Riz Viterspun (Wild). Dakle, dva potvrđena kvaliteta bila su dobra pretpostavka za dobar film, a tako se na kraju i pokazalo.
Film prati Dejvisa (Gilenhal), uspešnog bankara koji radi u firmi svog tasta, ima veliku prelepu kuću i ženu koja ga voli – reklo bi se savršen život. Međutim, sve se iz korena menja kada prilikom odlaska na posao, na auto Dejvisa i Džulije naleće drugi. Ona gine, dok Dejvis prolazi bez povreda. Šokiran, satima posle nesreće, u bolnici pokušava da uzme čokoladicu iz aparata, ali isti zaglavljuje, a Dejvis ostaje i bez čokoladice i bez novca. Nedugo zatim koračajući kroz naredne sate svog života, kao kroz maglu, dolazi na ideju da piše korisničkoj službi firme kojoj pripada aparat za slatkiše u bolnici. Njegovo pismo je sve samo ne obično, posle njega piše ih još, a potom dobija čudan poziv koji će mu promeniti život….
Rekoh na početku čudan film, što Demolition stvarno jeste. Mnogo toga je u njemu netipično, počevši od likova, njihovih dela, kao i načina pričanja ove priče. Na početku vam treba malo vremena da se priviknete na način na koji je Vale želeo da nam predstavi ovu priču, tako da će uvodni trenuci biti onako, uz komešanje, lagani otpor, ali potom jednostavno kliknete sa svim time što gledate i nakon uvodnog meškoljenja, jednostavno uživate.
U centru svega je Dejvis, tj. sjajni Gilenhajl, koji opet uverljivo pokazuje svoj talenat i ulogu čudaka, tj. čudnih uloga koje nam iznova donosi. To samo pokazuje širinu njegovog glumačkog umeća, koje izgleda teče u porodici. Dejvis, kako je rečeno, ima sve. Čitav život mu se posložio na izvolte, brzo i bez muke, kao što i sam reče na pitanje zašto se oženio Džulijom: Bilo je lako. Taj njegov savršen život biva naglo presečen, kao sabljom. Nakon prvobitnog šoka, nastupa otupljenost, odsustvo emocija, empatije. Nastupa stanje ravne ploče, a kao takvo postaje idealna meta za nove senzacije, koje će izazvati neočekivane emotivne reakcije kod našeg junaka. Upravo reagujući na te senzacije živog sveta oko njega, Dejvis radi za njega potpuno neočekivane stvari, samo njemu, možda mrvicu, razumljive.
U svemu tome sreće Karen (Naomi Watts), takođe oprhvanu svojom kolekcijom problema, sa kojima se nosi na neki svoj način. Iako je Karen jedan emotivni haos, ona je možda i jedina koja ga može razumeti i dati mu to nešto što mu trenutno treba, iako ni sam ne zna šta je to. U svemu tome Dejvis ni ne sluti da je i on sam odgovor na mnoge Karenine probleme. Gledati ta dva čudna sveta kako su melem jedno drugom je izuzetno zabavno.
Pored svega toga, Dejvis dolazi na čudnu ideju, a sećajući se nečega što je čuo od svog tasta, da nešto možeš potpuno shvatiti, jedino ako razumeš kako to funkcioniše. Tako Dejvis krene da rastavlja sve čega se dohvati, razne mašine i uređaje po kući, kancelariji, itd. Međutim, ono što je sa tim započelo, a potom se sve brže razvilo je rastavljanje ili, kako naslov kaže, demolition svog života koji je do tada živeo.
Upravo ovo slaganje kockica kroz čitav film je zasluga odlične Valeove režije, kao i čitave glumačke ekipe koja je jednostavno sjajno odradila posao. Preturajući razne delove na najčudnije načine, mešajući različite životne situacije, neočekivane reakcije, emocije i dela svih uključenih likova (kako bi se na kraju dobila jedna potpuno jasna i zaokružena celina, tj. srž priče) je i najveća snaga ovog filma. Umeće režisera i cele ekipe koja je pod njegovom palicom sve ovo izvela svakako zaslužuje i opravdava vreme koje ćete utrošiti da odgledate Demolition.
Priča o gubitku, ljubavi, bolu, životu i suočavanje sa istim na najčudniji mogući način, garantuje i odličnu filmsku zabavu što Demolition svakako jeste. Vreme koje ćete provesti razmišljajući o istom dok pronalazite nove sitne detalje, potvrđujući vam da ste gledali nešto posebno, samo govori o kvalitetu filma i zasigurno je potvrda pravog filmskog izbora.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
