Imajući u vidu da je režiju i scenario za ovaj film odradio Dejvid Kronenberg (David Cronenberg), čovek koji u svojim filmovima u prvi plan stavlja čoveka onakvog kakav jeste, sa svim svojim vrlinama i manama i sa posebnim akcentom na njegove emocije, očekivao sam film tipičan za njega, film koji sadrži majndgejms u kombinaciji sa čudnom, nastranom naukom i atipičnim ljudskim osećanjima i odnosima. Nisam pogrešio.
Radnja filma prati jednojajčane blizance, Beverlija i Eliota Mantla, koji od rane mladosti bivaju opčinjeni ljudskim telom, posebnom procesom razmnožavanja. Vremenom izrastaju u veoma cenjene ginekologe koji se smtraju vrhunskim stručnjacima u svojoj oblasti. Njihova povezanost i sličnost je tolika da ih ljudi skoro ni ne razlikuju, s tim što je Eliot entovertan čovek, mizoginista koji posećuje skupove i ostvaruje lake kontakte sa ženama, dok je Beverli introvertan čovek, posvećen naučnom radu i veoma retko izlazi iz kancelarije. Dele sve, čak i pacijente, sve dok se ne pojavi glumica Kler Nivo. Nakon nje Beverli počinje psihički da se raspada, Eliot bezuspešno pokušava da mu pomogne i obojica se polako gube u krizi identiteta i činjenici da ne mogu da shvate kada tačno počinje jedno telo, a kada drugo.
Svi Kronenbergovi filmovi obiluju scenama tzv. bodi horora, tako da i ovaj film nije pošteđen toga. Neobična tema je prikazan na efektan način, iako sam zaplet nije baš lako objasniti. Svoju opčinjenost seksualnošću reditelj sjajno prikazuje u uvodnom delu, u samoj ginekološkoj ordinaciji, kao i kasnije, kada na red dolaze razni instrumenti. Akcenat u filmu je bačen na same blizance i njihov odnos, i sa sjajnom glumom, odličnom fotografijom, i uznemirujućim, jezivim zvukovima koji s prolamaju filmom reditelj efikasno dočarava svaku njihovu emociju i razmišljanje.
Osoba koja je iznela ovaj film je definitvno Džeremi Ajrons (Jeremy Irons), koji je imao dve uloge u ovom filmu. Prosto je neverovatno oteti se utisku da blizance ne glume dva glumca, i Ajrons, čak i da vam se film ne sviđa, izaziva oduševljenje kod gledaoca, naročito u scenama kada se oba brata istovremeno pojavljuju na ekranu. Odlično je izneo sve, slabost Beverlija, jačinu Eliota i psihičke krahove obojice. Žanavjev Bujold (Genevieve Bujold) takođe pruža odličan performans, iako njena uloga postaje sve manje i manje bitna kako film odmiče.
Za ljubitelje Kronenberga ovo je odličan film, ako ne i najbolji, dok će prosečni gledaoc naći da je prilično čudan, na momente jeziv, ali opet gledljiv. Iako se na prvi pogled pomisli da će ovo biti običan bodi horor, ovo je sjajna emocionalna studija o odnosu dvoje jednojajčanih blizanaca. Džeremi Ajrons donosi Oskarom vredan performans, i ,ako ni zbog čega drugog, vredi ga pogledati bar zbog njega.
9/10