Darkest Hour (2017)

Will you stop interrupting me while I am interrupting you!

Ranije ove godine smo imali već jedan film o britanskom premijeru za vreme Drugog svetskog rata Vinstonu Čerčilu (Churchill) i Nolanov spektakl o herojskom povlačenju sa plaže Dankirk (Dunkirk). Pomislio bi čovek da bi film koji se opet bavi tim čovekom i tim događajem bio relativno nepotreban, ali smo krajem prošle godine dobili Darkest Hour, biografski projekat koji bi verovatno privukao manje pažnje da nije bilo dva faktora – Gerija Oldmana (Gary Oldman) i odlične britanske produkcije sa vrhunskom kinematografijom, kostimima i šminkerima.

Radnja filma se bavi događajima na početku Drugog svetskog rata, kada Nemačka osvaja Belgiju i kreće u napad na Francusku. Zahvaljujući kombinaciji taktike i uspešnih manevara, Nemačka je delovala kao nezaustavljiva sila i bilo je pitanje momenta kada će napasti Britaniju. U njoj se tada odvijala smena premijera, a na čelo vlade staje Vinston Čerčil, ne baš poštovan političar, koji voli da popije i ne odvaja se od svojih cigara. Čerčil mora da odluči da li će se upustiti u mirovne pregovore ili će se suočiti sa neminovnom invazijom na ostrvo…

Darkest Hour se bavi turbulentnim dešavanjima u visokim političkim krugovima, kada je svako navlačio na svoju stranu i imao svoj stav vezan za situaciju sa Nemačkom. Postavljen kao žrtveno jagnje, bez prave podrške i u sopstvenoj partiji, Čerčil je povlačio naizled svojeglave i radikalne poteze, a ispred svega je stavio britanske ideale o slobodi nacije. Kralj Džordž VI (Ben Mendelsohn) je bio skeptičan, dok narod nije bio pripremljen, ali je svojim nepokolebljivim stavom Čerčil u istoriji ostao upamćen kao veliki pobednik.

Radnja u filmu traje nekih mesec dana i nema previše dešavanja kojima bi se moglo baviti, pa scenario akcentuje predstavljanje Čerčila kao ličnosti. Film je prepun scena i dijaoga koji služe isključivo kako bi autor rendom nabacao informacije vezane za Čerčila i njegove savremenike, bez vidljive motivacije za to. Osim što tako saznajemo romantičnu pozadinu njegovog odnosa sa suprugom (Kristin Scott Thomas) ili istoriju političkih poduhvata, film ima i nekoliko fiktivnih scena, poput one u metrou, koje služe da glorifikuju Čerčila, njegovu odlučnost i njegov odnos sa narodom.

Darkest Hour nema akcije, pa samim tim priča ne ostavlja previše prostora za predstavljanje karaktera kroz nju, kao u većini odlično dramatizovanih biografija. Zbog toga se scenarista Entoni Mekarten odlučio na predstavljanje kroz istorijske trivije, ali ima veliki problem jer one nisu stavljene u odgovarajući kontekst, pa samim tim ni scenario nije fluidan, nego deluje kao da se sastoji od scena koje spaja samo kalendar koji odbrojava dane. U jednom momentu pratimo odlično predstavljene političke mahinacije, dok u sledećem posmatramo Čerčilov razgovor sa kraljem, koji služi da shvatimo kako ga kralj ne gotivi previše (ima tri-četiri ovakve scene, što znači da je ova komotno mogla biti izbačena iz filma).

Mišljenja sam da bi film bolje funkcionisao kao čisto istorijski, umesto što se ovako bavi i relativno nebitnim i nezanimljivim biografskim detaljima, koji skreću pažnju sa glavne priče. Scenarista je predstavljanje Čerčila kao političara i vojnika odradio vrhunski, ali opasno fejluje da prikaže portret Čerčila kao čoveka. Njegovom junaku fali kompleksnost, koju trivije i odnos sa suprugom (skoro kriminalno nerazrađen karakter) ne uspevaju da dočaraju. Moram pohvaliti scenu kada Čerčil sedi sam u zamračenoj sobi, koja nam bez ijedne reči govori kako se taj čovek tada osećao, ali i prikazuje atmosferu te ratne ere.

Geri Oldman je jedan od najcenjenih i naomiljenijih glumaca današnjice i ovaj film služi da nam pokaže svoj raskošan i ubedljiv talenat. Čovek dominira u svakoj sceni, prosto nisam siguran da li je efektniji kada viče, kada ćuti ili kada mrmlja sam za sebe. Više je nego dostojan izazovu za predstavljanje Čerčila i, uz podršku izvrsnih karakternih glumaca poput Kristin Skot Tomas ili Bena Mendelsona, praktično drži čitav film na svojim leđima.

Darkest Hour je sentimentalna istorijska drama puna patriotizma i odlučnosti, koja ne uspeva da nam predstavi kompleksnost Vinstona Čerčila, ali ima impresivnog Gerija Oldmana u glavnoj ulozi, koji čini da se slabe tačke filma ni ne primete.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]