Opet Netflix i opet hit, kao da je to nešto čudno. Ovaj put opet su zagazili van engleskog govornog područja i uspeli. Nakon serije 3% koja se dešava u Brazilu (inače odlična), i Club de Cuervos, španska, koju nisam gledao, preselili su se u Nemačku. Ne čudi ništa, jer u poslednje vreme sve češće možemo videti ovakve izlete, koje pravi i HBO, a koji po pravilu donose uspeh. Da li je to način da se malo protrese učmalost filmskog sveta, ili bolje reći dosadnost u koju često isti, usled hiperprodukcije, upada? Verovatno. Mada, ima tu i do spoznaje da ogromno tržište postoji van SAD, tako da će lenštine od Amera morati početi navikavati na titlove. Kako bilo, ovaj put Netflix nam donosi sci-fi/misteri/dramu zvučnog imena Dark.
Gradić Winden u Nemačkoj, okružen šumom, poznat je po dve stvari – kompleksu pećina i nuklearnoj elektrani. Naizgled idilično mesto potreseno je nestankom jednog srednjoškolca. Doduše, većina stanovnika misli da je taj isti mladić pobegao od kuće, tako da sem roditelja i policije, teško da je ko zabrinut. Međutim, kada jedne večeri nestane još jedan dečak, pokrenuće se niz događaja, sve čudniji od čudnijeg, koji će potpuno preokrenuti živote svih koji tu prebivaju…
Dark je višežanrovski koktel priređen u produkciji Netflix kuće i kreatora Baran bo Odara. Ime koje vam verovatno nije poznato, ali meni je bio dodatni razlog da se zainteresujem za Dark. Naime, Odar je režirao i napisao Who Am I – Kein System ist sicher, odličan nemački film o kome sam ranije pisao i to je bio jedan od putokaza da nas očekivanja porastu. Teško je pisati o Dark, iz razloga što, da bi ga potpuno doživeli, kao što sam ja, treba da znate što manje, ili po mogućnosti ništa. Otkrivanje bilo kakvih pojedinosti uništiće magičnu atmosferu, po kojoj je prvenstveno ova serija odlična. Tako da ću vam je probati dočarati, a da ne kažem previše.
Ono što od prvog momenta pleni je sveukupna atmosfera. Od prvih taktova naslovne teme, kadrova, fotografije, glumaca i njihove interakcije, jasno vam je da gledate kvalitet, i to onaj na evropski način. Atmosfera serije me je podsetila i, na neki način, je upravo mešavina druge dve serije: švedske Jordskot i češke Pustina. Okruženje gde dominira mistična gusta šuma, tamni tonovi kišovite jeseni, nuklearna elektrana, pećine i mnoštvo, mnoštvo kiše je savršeno za našu priču. Na nju se potpuno savršeno uklapa muzika, a onome ko je birao mogu samo da čestitam.
Smjenjuju se poznate i manje poznate numere, tačno pogođene i odgovarajuće onome što nam se odmotava pred očima. Na taj način priča dobija na svom utisku i valjajućoj oluji koja tumara po vašoj glavi, dok na sve strane odekuje šta se ovde događa??? Numere su većinom stopljene sa sveopštom atmosferom, što će reći tmurne i jezive, dok ih na momente presecaju poznati i šareni hitovi ’80-ih. Pored toga, fotografija, scenografija i kostimi su na visokom nivou i zajedno sve tvori izuzetno kvalitetnu postavku da bi se jedna ovakva priča ispričala.
A priča je tek za priču! Ne smem odati ništa, ali ono što je sigurno je da ćete se morati potpuno angažovati, ukoliko želite da je potpuno doživite i na kraju uhvatite konce iste. Pratiti je nije lako. Moraćete upregnuti svoje vijuge, biće na momente i naporno, raspravljaćete sami sa sobom i sa onim sa kim je gledate. Pitanja će se rojiti, a odgovori će ih donositi još više. Vrpoljićete se, nerviraće vas, pa ćete joj i opsovati koji put, ali bez obzira na to, nećete moći prestati da je gledate. Celo vreme ćete donositi svoje zaključke, pretpostavke i šta sve ne, a ona će na sve to da vam samo komplikuje život. Zanimljiva, mistična i inteligentno zamišljena i napisana očaraće vas na više načina. I kad pomislite da ste je konačno uhvatili, zatrpaće vas sa novom gomilom nepoznatog.
Posebna njena draž je broj likova. Toliko ih je da neću ni pokušati da ih nabrojim, pa ni par, jer ma koliko mnogo da ih je, svaki je podjednako važan, interesantan, misteriozan, odlično napisan. I što je posebno, svaki ima svoju priču. A kad smo kod njih, ne mogu, a da ne spomenem ovu mnogoljudnu glumačku ekipu, gde svako, ali baš svako radi vrhunski posao. Od deteta do starca, raznoraznih godišta, svi su bitni i svi su na visini zadatka i potpuno uverljivi. To je još jedan od mnogih razloga kvaliteta Dark-a i zbog čega treba da je pogledate. Na kraju, dok se rvete sa svojim lucidnim lavirintom od pitanja koji vam se stvorio u glavi, shvatite da celo vreme postavljate pogrešna pitanja. Nije stvar gde i ko, već KAD.
Dark je, lično, najbolja nova serija. Ona koja zrači svojim celokupnim bićem, sastavljenim od mnoštva dobrih stvari. Ona koja će zadovoljiti sve uslove koje možete staviti pred nju. Bogata, složena, mistična. Ona koja vas potpuno okupira i tera da gledate epizodu za epizodom, ma koliko nekada to iziskivalo mentalnog i emocionalnog napora. Ona koja je vredna vašeg vremena, ali i ona gde ćete čitavo to vreme biti potpuno angažovani, jer to je jedini način da je doživite kako treba.
moja konačna ocena: 10/10
