Da, priznajem, veliki sam fan naučne fantastike, horora i svih filmova i serija koji u sebi imaju nešto natprirodno, nesvakidašnje, nešto što pripada svetu van ovog u kome svakodnevno bitišemo. Često znam upasti u koloseke koji upravo vode u te svetove, ponekad i duži period, bez ikakve želje da na stanici promenim voz i krenem nekim drugačijim putem. Međutim, nakon određenog vremena dođe do zasićenja i na nekoj od stanica se zakačim za voz potpuno drugačiji od uobičajenog i uzmem voznu kartu, a onda doživim veliko iznenađenje i od očekivane, obične vožnje, dobijem onu neverovatnu, opuštajuću i beskrajno zabavnu. Upravo takva jedna je i Danny Collins, o kome danas pišem.
Deni Kolins je muzička zvezda, pravi rokstar. Deni Kolins je alkos, navučen na razne opijate. Deni Kolins je ženskaroš, bez ikakve ozbiljne privrženosti nekoj ženi već preko četiri decenije života velike zvezde. Deni Kolins je veoma bogat, sa svim pogodnostima koje njegov status nosi. Deni Kolins je omiljen, hiljade uživaju u njegovim pesmama i nastupima. Deni Kolins je usamljen, prazan, umoran. Da, sve ovo je Deni Kolins, a opet sve to ne govori ništa bitno o tome ko je on.
Na početku se kaže da je film kao zasnovan na istinitom događaju, tj. malkice, a što će se ispostavit kao istina. Taj jedan mali, a opet neverovatni događaj je bio više nego dovoljna inspiracija Denu Fogelmanu (Dan Fogelman), režiseru i scenaristi ovog filma, da nam predstavi jednu izuzetnu i zabavnu priču, jednu od onih tokom koje ćete se sve vreme smejuljiti, pa i neke teške scene će vam u bleštavilu te zabavnosti lako pasti. Den je preneo svoje znanje iz svojih ranijih radova, tj. scenarija koje je napisao za poznate mega hitove Tangled i Cars (da, dobro pogađate, sjajne i ludo zabavne crtaće), tako da me i ne čudi što je sa svojim režiserskim prvencom napravio odličan posao.
Nego da se vratimo na Denija Kolinsa. Film počinje intervjuom iz 1971. godine koji je Deni uradio za jedan magazin. U to vreme tekstovi koje je on pisao su bili neverovatni i potpuno u duhu Age of Aquarius. Kao zvezda u usponu, Deni kaže da mu je Lenon najveći uzor. Četiri i kusur decenije kasnije odlazimo na njegov concert Den gde masa kao u transu peva njegove hitove, a posebno Hey Baby Doll. Gledamo Denija sa svim epitetima koje sam na početku naveo, a koji oslikavaju muzičku zvezdu koja traje decenijama, sa svim dobrim i lošim što takva karijera nosi. Dolazi i Denijev rođendan, a poklon koji će dobiti od svog menadžera potpuno će preokrenuti njegov život. Da, Deni je sve ono što sam naveo, ali tek nakon poklona, dobićemo šansu da vidimo ko je zapravo on.
Kada toliko dugo, kao Deni, živite svoj život na istom koloseku, taj put postane i jedini koji imate. Sve se nakon nekog vremena ponavlja, nije više toliko zabavno, interesantno, nema tajni, stvari da otkrivate. Sve je već unapred poznato, ali vi i dalje hodate tim putem, jer navika je čudo i nakon toliko vremena vi ste i sami navika svom životu. Onda se desi nešto neverovatno što potpuno potrese temelje svakodnevnice i shvatite svu veličinu onoga što ste usput propustili. Tada krenete za onim prvim, istinskim snovima, krenete u potragu za samim sobom, ali nakon toliko vremena možda je previše kasno, a onda opet, možda i nije. Kako bilo, važno je šta vam je na srcu i ono što nosite u duši, a upravo je to ono ko ste i šta ste i upravo je to ono što je Deni Kolins.
Ovu sjajnu, neverovatnu i prezabavnu potragu za samim sobom predstavio nam je Al Paćino (Al Pacino) u jednoj od svojih najboljih uloga, po mom mišljenju. Jednostavno je genijalan, uverljiv i toliko šarmantan i harizmatičan da vas odmah pridobije i uzme pod svoje. Jedino što vam ostaje je da sednete pored njega i uživate u vožnji. Svaki njegov gest, mimika, pokret, izgovorena reč vas pridobija i usrećuje i jedini bol koji ćete osetiti tokom ovog filma je onaj u vašoj vilici usled neprestanog keza koji ne silazi sa lica.
Za ovo je, pored opuštajuće i zabavne priče, jedini i odgovorni krivac upravo Al Paćino i siguran sam da će vas njegova uloga bar u pola oduševiti kao što je mene. Ja sam jednostavno očaran njegovom ulogom kao i filmom u celini. Takođe, pravu podršku ima i u plejadi odličnih glumaca u manjim, ali jako efektnim i zabavnim ulogama, a to su redom: Anet Bening (Annette Bening), Kristofer Plamer (Christopher Plummer), Bobi Kanavejl (Bobby Cannavale), Dženifer Garner (Jennifer Garner) i jedna neverovatna devojčica, Žizel Aisenberg (Giselle Eisenberg). Ovu odličnu zabavu zaokružuje i fenomenalna muzika, a posebno numera koja se ponavlja više puta i koje se ne mogu otarasiti ceo dan, Hey Baby Doll.
Ako ste za promenu od ustaljene svakodnevnice uzmite kartu za ovu neverovatno opuštajuću i zabavnu vožnju i odvojite to vreme da se kroz ovaj film posvetite sami sebi, jer upravo to će vam Danny Collins i podariti. Deni Kolins je, na kraju, svaki čovek vedrog duha, svestan svojih mana, ali koji ipak ostaje ispravan u srcu uprkos svemu i koji nikada ne odustaje.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
