Dagen Zonder Lief/ With Friends Like These (2007)

Mogao bi ti svašta da radiš. Mogao bi biti i kamiondžija. Uvek na putu, usamljen, družeći se sa beskonačnim cestama, udaljen od vlastite kuće.

Na našim prostorima trenutno je aktuelan odlazak mladih ljudi u potrazi za boljim i prosperitetnijim životom. Odlazi se planski kod nekoga, strategijski ako je tvoja struka poželjna tamo i, naravno, na slepo. Mladi ljudi su svesni da im život čuči u mestu i žele dok su u naponu snage ostvariti kakav-takav prosperitet, jer ih matična zemlja guši i maltene ne dozvoljava njihov razvoj.

Belgijski film Dagen Zonder Lief započinje odlaskom popularne partijanerice da okuša sreću u Americi i onda nastavlja njenim povratkom nakon tri godine izbivanja. To je inače drugi film zanimljivog belgijskog režisera mlađe garde Feliksa Van Groningena (Felix van Groeningen), koji se već može pohvaliti zavidnom karijerom overenom mnogim priznanjima. Najpoznatiji je po filmu iz 2012. godine The Broken Circle Breakdown sa kojim je ušao u onaj finalni izbor oskarovskih nominacija za najbolji strani film, dok sa nestrpljenjem čekam ovogodišnji Belgica koji je pozvan u Sundance kod Redforda.

Ono što volim kod Groningena je što nas prvo detaljno upozna sa svim protagonistima iz filma i onda postepeno produbljuje te odnose koji su, ispostaviće se, na vrlo lomljivim kristalnim nogama i prete da se odvale na hiljadu komada i unište poput skupog porcelana. Inače, nesvesni pokretač tih lavina biće upravo povratnica iz Amerike, koja je očito sa nerašćišćenim računima napustila svoje staro prijateljsko jato.

Na crnu Keli nekom ludom igrom slučajnosti nabasa stari drug Frederik (Jeroen Perceval). Ona je upravo doletela iz dream country, dok je Frederik ispratio svoju curu, prosperitetnu odbojkašicu Ingrid na turnir. Ponudi se da je odbaci do majke, međutim crna Keli poljubi vrata njene kuće. Njezina poseta je svakako nenajavljena, pa je sad u neprilici gde da prespava. Frederik joj ponudi prenoćište, a usput obavesti Kurta da je Keli opet tu. Kurt je mladi tata, u braku sa plavom Keli, a pominjanje crne navuče mu nervozu, pa iz čista mira izgubi svest.

Dagen zonder lief 3

Od likova iz stare ekipe imamo još vlasnika bara Atlantic Nika (Koen De Graeve), gde se inače ta ekipa skupljala i partijala. Tokom trajanja filma, Feliks Van Groningen će nam jasno dati do znanja prirodu svih odnosa, gde je ko i na kakvom je putu, odnosno koliko se promenio gledajući prošlost. Sličnost sa stvarnim likovima i prijateljstvima je namerno naglašena, pa se u pojedinim karakteristikama, zameranjima, provokacijama i raskrinkavanjima možemo pronaći.

Režiser je postavio barem meni zanimljivu tezu u filmu, da su sve žene i devojke one ličnosti koje nose cojones u vezi. One mahom potiču iz bogatih familija ili su ambicioznije od muškaraca koji su udavače, izgubljeni slabići, hipohondari, odnosno ljudi u nastajanju (trutovi i konformisti). Jedino je nezavisan Nik, kao neodgovorni partijaner, neozbiljan za bilo kakvu duboku vezu, pa je njihovo bacakanje frizbija posle pijanke alegorija na povratni udarac grehova iz prošlosti koji te stalno prate i vraćaju sve dok se ne suočiš sa njima.

Krenuti napred, prihvatiti trenutno stanje onako kakvo jeste i raditi na poboljšanju je prva pobeda u moru ostalih manjih ili važnijih odluka koje moramo odrediti. Autobusi stalno prolaze i povremeno otvaraju vrata da se ukrcamo u njih. Svet će svakako preživeti bez nas, a mi bez njega ne možemo. Konačno putovanje koje se odvija u poslednjoj trećini filma biće prava inicijacija i test ili povratka na staro (na koje su naši junaci koliko toliko navikli, sa naravno dodatnom dozom odgovornosti) ili otvaranjem novih korica druge nepredvidljive priče.

Dagen zonder lief 5

Opasno stremeći ka mračnijem raspletu kao u The Broken Circle Breakdown u pravom trenutku režiser povlači ručnu i dozvoljava junacima da se dozovu pameti na vreme, pre nego što im onaj navedeni frizbi dobrano razbije glavu. Izuzetno dobro je provučena ta nota konformizma koja je i presudna za njihove definitivne odgovore. Valja napomenuti Van Groningenovu odu slobodi ogledanu u predivnoj sceni jata motora koja sa takvom lakoćom šiba po seoskoj cesti, režući zelene pašnjake ograničene drvenim klipovima.

Poučan film koji izuzetno dobro portretira prolaznost mladosti i promene koje dolaze sa tim. Lepo je iskorišćen i belgijski electro/dance hit grupe Largo Something u sceni plesa i natpevavanja između dve Keli, posebno u refrenu There Is Something You Wanna Tell Me koji isto tako čini neke tajne još sočnijim.

…Zbogom mladosti, vratio sam ti se živote…[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]