When Evil Lurks ili u originalu na španskom Cuando acecha la maldad je natprirodni psihološki horor koji je napisao i režirao Demian Runja, argentinski autor koji je privukao pažnju filmom Terrified iz 2017. godine. Premijerno je prikazan 13. septembra na filmskom festivalu u Torontu u okviru sekcije „Midnight madness“, stigao je u bioskope posredstvom IFC Films šestog oktobra, a tri nedelje kasnije je stigao na striming servis Shudder.
Svet je krenuo ka očiglednom, neizbežnom i natprirodnom zlu u ovom horor filmu koji funkcioniše kao nemilosrdni triler i bavi se konceptom opsednutosti demonima koji deluje inovativno i drugačije. Nakon što smo videli toliko horor priča koje se bave ovom temom, činjenica da autor pronalazi način da izgleda sveže na bilo koji način je pravo malo čudo pripovedanja. Ta svežina se oseti na osnovnom nivou, čak i ako scenario izgubi nešto od svoje mašte i zamaha kada se pojavi završna trećina koja je i dalje jeziva, ali tradicionalnija od bilo čega što dolazi pre nje. Međutim, do tog trenutka, ovo je uznemirujući i povremeno genijalan filmski rad.
Usred noći braća Pedro i Džimi čuju pucnjeve i ujutru uzimaju svoje puške i pse kako bi istražili izvor buke, samo da bi otkrili kutiju u kojoj se nalazi neka misteriozna naprava i razdvojeno mrtvo telo koje po njima nije usmrtila životinja. Osumnjičenih nema mnogo jer u okolini nema mnogo ljudi – tu je zemljoposednik Ruiz i lokalna porodica. Ispostavlja se da je stariji sin te porodice „truli“ – neko zaražen demonom, što rezultira izraslinama, gnojnim ranama i uobičajenim lošim raspoloženjem i pretećim jezikom na koji smo navikli kada je u pitanju opsednutost demonima u filmovima.
Ovaj film je, međutim, malo drugačiji u tom pogledu jer se opsednutost tretira kao neka vrsta virusa i sa napuštenim crkvama nema sveštenika koji će doći da izvrši egzorcizam. Postoji nivo pragmatizma i praktičnosti u zapletu u kome braća i Ruiz pokušavaju da udalje opsednutog čoveka što je dalje moguće kako bi sprečili da ovo mirno područje preplavi zlo. Postoje, naravno, pravila kako se braniti i tretirati „trulog“ i demona u njemu – upotreba vatrenog oružja samo će preneti bolest, a bez pravih alata ili metoda vrlo je moguće da bi demon mogao da pobegne.
Kako to obično biva stvari krenu po zlu što znači da braća moraju da beže i da će gorepomenuta pravila početi da budu prilično bitna. Bolje je da ne budete previše zaokupljeni specifičnostima ili logikom tih smernica za zaustavljanje demona jer autor to sigurno ne čini – on je previše zauzet smišljanjem složenih, jezivih i zaista užasnih scenografija da bi šokirao i užasnuo, a istovremeno nas odvlači od tankog zapleta i tanje ekspozicije onoga što se dešava u ovom svetu.
Najblaže rečeno uspeva i u šokovima i u teroru, počevši od samog početka otkrivanjem unakaženog leša, dovodeći do otkrivanja jezivog izgleda opsednutog čoveka i nastavljajući vožnju u raznim sekvencama uznemirujuće neizvesnosti i iznenadnih, krvavih eskalacija – kao što je ona u kojoj pucanj sačmarom pokreće napade sekirom, pri čemu je svaki deo nasilja iznenađujući i užasniji od prethodnog.
Nakon utvrđivanja kako demoni utiču na određena stvorenja scenario nastavlja da menja ulog u smislu ko je pretnja i gde se nalazi. Ovo je prilično efikasna stvar na formalnom nivou u kome Runja koristi kadriranje i ritam da stvori napetost i poigra se sa vremenom zastrašivanja na neočekivane načine. Dok preživeli incidenta u predgrađu nastavljaju svoj pokušaj da se što dalje udalje od zla, film takođe uspostavlja prilično ubedljiv skup motiva i metoda za ove demonske sile. Žele da izoluju ljude, nateraju ih da se osećaju uplašeno, usamljeno i bespomoćno i da iskoriste druge da postignu te ciljeve.
Osvežavajuće u ovoj priči je što se suočavanje sa demonskom pretnjom odvija na čisto psihološkom nivou što ne spada u tipične klišee ovog horor podžanra. To takođe znači da je vrebajuće zlo zaista zastrašujuće i izvan svog nasilja jer je ovo u osnovi priča o ljudima koji se nose sa neizvesnošću, terorom i šokovima koji su, čak i za mene koji sam svašta gledao, prilično šokantni. When Evil Lurks radi upravo ono što world cinema horori i treba da rade – da se udalje od holivudskih konvencija i klišea ovog žanra i da iskoriste lokalne priče i sujeverja da bi razvili originalnu ili inovativnu priču. Ovaj film predstavlja visceralno uznemirujući dodatak kanonu horora posedovanja i verujem da će se dopasti ljubiteljima šokantnijih i okrutnijih horora, naročito poštovaocima pokreta New French Extremity.
When Evil Lurks je intenzivan i nepredvidiv, beskompromisan argentinski horor čiji su strahovi na površinskom nivou podjednako zanimljivi kao i njegova tematska pitanja.
moja konačna ocena: 8/10
