Klint Istvud je živa legenda svetskog filma, institucija i svojevremeno ikona pop-kulture sa četiri Oskara u svom vlasništvu. Postao je zaštitno lice špageti-vesterna, proslavio se ulogama antijunaka i žestokih momaka, pa je veoma uspešno zagazio i u režiserske vode. Iako je nedavno proslavio 91. rođendan, ovaj vitalan gospodin je izjavio da mu je još rano za penziju, pa se prihvatio režije i glavne uloge u filmu Cry Macho, adaptacije istoimenog romana iz 1975. godine.
Radnja filma je smeštena u 1979. godinu i prati Majka Majla, bivšu rodeo zvezdu i uzgajivača konja koji na početku filma dobija otkaz. Bivši šef mu nudi novi posao – treba da ode u Meksiko i da mu dovede njegovog sina koji je ostao da živi sa majkom. Kako to obično biva, majka neće oduševljeno predati svoje dete, pa se novonastali tandem suočava sa izazovnim putovanjem i prinuđeni su da krenu zaobilaznim putevima prema Teksasu. Na tom putovanju njih dvojica će izgraditi neočivano blizak i saosećajan odnos.
S obzirom da je zagazio u desetu deceniju života, Klint Istvud već duže vreme u filmovima glumi starijeg čoveka, ali čini mi se da je ovo prvi film u kome on zaista izgleda i kreće se kao starac. Daleko od toga da je to uvreda, naprotiv, već jednostavno Istvud u ovom filmu prihvata svoje godine i svoj izgled i ponaša se kao čovek u ovoj životnoj dobi. Upravo tako i namešta svoju kameru, da njegovo lice izgleda još više izborano, a njegovo mršavo telo je prava senka na pustinjskoj pozadini Novog Meksika.
Dovoljan je jedan kadar sa grimasom ovog glumca da nas podseti na njegove najbolje uloge, ali ovde to nije iskorišćeno za neku nostalgiju već za realan prikaz samog Istvuda ili njegove istorije na filmskom platnu. Kada njegov lik priča o jahanju konja, kao da slušamo kako su njegovi likovi jahali kroz isti taj Teksas pre više od pola veka. Bilo mi je drago gledati ovog čoveka u ovom filmu, iako se mučio sa jednostavnim pokretima kao što su ustajanje sa stolice ili točenje vode.
Nažalost, ova legenda je dobila veoma tanak materijal za glumački i režiserski rad. Scenario je predvidljiv, sve je jako sporo i dosadno i prilično sam siguran da bih prestao sa gledanjem da nije bilo Istvudove prisutnosti. Dobar deo svega onoga što gledamo smo ili već gledali ili nema smisla ili nema pravog cilja. Scenario potencira određene sukobe koji su ili ničim izazvani ili budu jednostavno uklonjeni kao da nisu ni postojali. U ovako laganoj priči sa poetičnim lokacijama snimanja elementi polu-trilera postaju nametnuti i nepotrebni.
Majk Majlo je lik ispunjen žaljenjem i tugom i postoji nekoliko dirljivih ili sentimentalnih momenata u ovom filmu, ali jednostavno ništa u njemu nije zaista važno ili zanimljivo. Film se ne može smatrati ni studijom lika jer scenario ne kopa dublje od površine, a šta tek reći za jedina dva značajnija ženska lika u filmu kojima je jedina funkcija u priči da zavedu ostarelog glumca. Spor tempo i nekomplikovanje priče se mnogima neće dopasti, ali ukoliko volite lagane priče bez trzavica (i koje ne idu nigde) dopašće vam se ovaj film.
Cry Macho je pristojna, ali relativno beznačajna vestern-drama koju vredi gledati jedino zbog harizmatične pojave Klinta Istvuda koji i u desetoj deceniji glumi i režira iako se muči da drži šoljicu kafe ili da uđe u automobil.
moja konačna ocena: 6/10