I don’t work in terms of conscious messages. I can’t do that. It has to be something that I’m revealing to myself while I’m doing it. It’s hard to explain. Which means that, while I’m doing it, I don’t know what it’s about.
Robert Kramb (Robert Crumb) je po mnogima najbolji autor stripova u drugoj polovini dvadesetog veka. Njegov specifičan stil koji se nije brinuo za društveno-političku korektnost i spremnost da u svakom momentu podržava ideje protiv kapitalizma i konzumerizma su ga doveli do statusa superstara među hipicima, što je sa sobom povuklo da postane jedan od prvih andergraund crtača koji su stekli mejnstrim status.
Crumb je dokumentarni film, debitantsko delo Terija Zvigofa (Terry Zwigoff) u kome serijom intervjua dobijamo duboko ličan uvid u svet ovog kontroverznog autora. Režiser se centrira oko nekoliko faza u životu i radu Roberta Kramba, a to su nesrećno detinjstvo, počeci u Zap Comix-u, takozvana mračna faza i sadašnjost. Osim intervjua sa samim umetnikom, mi upoznajemo njegovu suprugu, nekoliko prijatelja i saradnika, ali i članove njegove bizarne porodice.
Robert je imao još dvojicu braća i svi su bili veoma talentovani crtači, a upravo su im stripovi bili beg iz realnosti koja je sačinjavala majku pod sedativima, skoro sadističkog oca i konstantno izrugivanje u školi i oko nje, pre svega zbog čudnog izgleda i nesposobnosti da se socijalno uklope. Braća su imala tu nesreću da polako skliznu u ludilo što je prekinulo njihovu karijeru, dok je Robert imao više sreće. Njegov odlazak u Klivlend je bio prvi korak ka uspehu u svetu stripa i može se reći da mu je umetnost spasila život.
Robert Kramb je suvi genije, introvert, autsajder, socijalno čudan, potpuno bezuspešan kod žena, perverznjak po svim merilima, nezainteresovan za novac, neprilagođeni osobenjak koji na prvu ruku deluje kao neko kome treba pokloniti ludačku košulju, ali u poređenju sa svojom braćom on deluje potpuno normalno. Njegova kreativna energija i izražena mašta su posledica nemogućnosti da se socijalizuje i upravo zbog toga većinu njegovih radova je napisao neko drugi.
1968. godine je nastao Zap Comix, serija radova koje je inspirisila hipi kultura, a tada se ime Roberta Kramba počelo provlačiti po svetu stripa. Međutim, danas su prva asocijacija na njega uvrnuti, nasilni, sadistički stripovi puni političke nekorektnosti koji su nastali u doba njegove mračne faze. I takvi radovi su imali svoje fanove, a među njima je bio i Čarls Bukovski, što je dovelo do njihove saradnje. Glavne teme su mu bile kontra-kultura i ljudi na marginama društva, a veoma je kritikovan, između ostalog, zbog stavova prema ženama.
Režiser majstorski pruža insajderski prikaz ovog nesvakidašnjeg čoveka, ali se bavi i njegovom porodicom koja ostavlja mnogo jači emotivni utisak od samog Roberta. Cvigof je Robertov prijatelj, očigledno veliki fan stripa, zna kako da vodi razgovor i bilo mu je bitnije šta će se reći u filmu od samog izgleda istog. Upravo zbog toga dokumentarac deluje sirovo, sa ručnom kamerom, bez veštačkog svetla i sa dosta improvizacije, što ja uopšte ne zameram. Sa druge strane, zvuk je na visokom nivou.
Crumb je fino balansirani dokumentarni film o kontroverznom čoveku i umetniku koji je dokaz da je tanka granica između genija i ludila. Na momente urnebesan, na momente žestoko depresivan, pravi izbor za ljubitelje filmova o nesvakidašnjim ljudima.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
