You’re 32 years old, and you’ve achieved nothing. Jesus Christ was dead and alive again by 33. You better get crackin’.
Čak Beris je upisao svoje ime u istoriju televizije, iako to ime nije napisano zlatnim slovima. Naime, on je krajem šezdesetih startovao trend realiti programa koji danas dominira na većini televizijskih stanica širom sveta. Njegova premisa je bila jednostavna, a to je da u SAD postoji na milione ljudi koji su spremni da se javno izblamiraju zarad malo slave i nekoliko sekundi na TV ekranima, a postoji još više njih koji su spremni da to pogledaju. Zbog toga je producirao na desetine emisija sa ovakvim tipom programa, a te emisije, bez ikakvog smisla i poente, su bile veoma gledane u svoje vreme.
Pored uloge televizijskog producenta, gospodin Beris je u svojim memoarima koji se zovu isto kao ovaj film naveo da je uporedo radio i kao CIA agent. U knjizi navodi kako je prošao obuku, kako su putovanja koja su dobijali učesnici njegovih kvizova bili savršena maska za njegova putovanja na izvršavanje zadataka, a spominje i kako je ubio poveći broj ljudi. Ovaj film se bavi ti periodom njegovog života, kada postiže uspeh u svetu šou biznisa dok vodi dupli život tajnog agenta.
Čovek koji je bio zadužen da knjigu adaptira u scenario je Čarli Kafman (Charlie Kaufman), čiji se projekti visoko kotiraju na mojim listama. On je specijalista za bavljenje nesvakidašnjim, bizarnim likovima kojima uđe u glavu i gledaocima izbaci čitav njen sadržaj. Čak Beris je jedan od takvih likova – bori se sa demonima svoje prošlosti dok izdiže svoje ime u svetu lake zabave, a prljav posao kojim se bavi dodatno destabilizuje njegovu ionako poljuljanu ličnost. Kafman vešto balansira između njegovog života TV producenta i života CIA obaveštajca, sa prelazima koji se ne primete.
Osim razvijanja ekscentričnih karaktera, Kafman unosi u svoj scenario pregršt zanimljivih dijaloga i čudnih situacija koji sjajno idu uz likove o kojima piše, a kroz skoro svaku scenu gura svoj prepoznatljiv humor. U ovom filmu je sarađivao sa Džordžom Klunijem (George Clooney), koji se potpisao kao režiser (debitantski film) i producent. Kluni je svoj posao odradio maksimalno ozbiljno, sa velikom pažnjom na detaljima, nekoliko scena izvedenih bez reza i odličnom montažom, pa sam se iznenadio što režiju ne potpisuje neki iskusniji režiser. Ovaj projekat je i vizuelno na vrhunskom nivou, odlično je izmontiran, a sa svakim ponovnim gledanjem se može videti poneki propušteni detalj.
Džabe scenario, režiser i produkcija ako naslovnu ulogu izvede glumac koji nije dorastao zadatku, a u ovom projektu se pazilo i na taj segment. Sem Rokvel (Sam Rockwell) je bukvalno pokidao svojom energičnom glumom i potpuno se stopio sa čovekom kog muči paranoja, depresija i činjenica da je slavan iz neslavnih razloga. Predstavio je Čaka Berisa kao simpatičnog antiheroja koji nije priznat zbog svog pravog talenta kao obaveštajac (čak ga i supruga ismeva zbog toga), nego zbog uspeha u gledanoj, ali banalnoj fabrici zabave.
Osim njega u filmu glumi još nekoliko odličnih glumaca. Kluni tumači misterioznog agenta koji uvlači Berisa u svet špijunaže, a čija poseta obično znači da našeg glavnog junaka čeka posao u tajnom životu. Dru Berimor (Drew Barrymore) je beskrajno simpatična kao dugogodišnja Berisova devojka koja se bori sa njegovom nesposobnošću da se istinski veže za jednu osobu. Džulija Roberts (Julia Roberts) je odlična kao proračunati CIA operativac, a vredi spomenuti da se Met Dejmon i Bred Pit pojavljuju u kameo ulogama. Glumačka ekipa je pristala na drastično smanjenje plate zbog malog budžeta, pre svega zbog prijateljstva sa Džordžom Klunijem.
Kvalitet ovog filma se ogleda u tome što je miks nekoliko različitih žanrova. Kao osnova je svakako biografska drama o ovom nesvakidašnjem čoveku, ali isto tako može biti i satira o lakoj televizijskoj zabavi, špijunski triler smešten u doba Hladnog rata, ali i romantična komedija o paru koji traži svoju sreću dok se bori sa različitim očekivanjima. Svrstao bih ga i u specifični filmski žanr u kome se nalaze svi filmovi Čarlija Kafmana, čiji se radovi teško mogu uporediti sa nečijim drugim.
Confessions of a Dangerous Mind je na momente oštra satira, u sledećem je chick flick, zatim se igra našim emocijama kako bi prešao u ozbiljnu dramu. Svi ti segmenti deluju kao koherentna celina, zahvaljujući izvanrednom radu scenariste. Međutim, postoji nekoliko scena kada nismo sigurni šta je istina, a šta nije (mada to ni sam Čak Beris verovatno nije znao), a neke scene su jednostavno nepotrebne. U svojim pokušajima da bude nešto između umetničkog biopika i popularnog filma ovaj projekat je zapao negde između, što ne mora nužno biti loše, ali stekao sam utisak da je Kafmanov scenario dosta skraćen.
Volim biografske filmove o nesvakidašnjim ljudima, a Čak Beris je to svakako bio, tako da je Confessions of a Dangerous Mind u potpunosti ispunio moja očekivanja, čak ih je i premašio. Izuzetno dobro napisan, odglumljen i stilizovan, sa pričom i glavnim junakom koji ne mora biti zanimljiv svima, ovaj film je prava preporuka za ljubitelje nešto drugačijih filmova.
moja konačna ocena: 9/10
