HBO je bio i ostao etalon kvaliteta – njihove serije nikako ne mogu da omanu i jedino ostaje na vama da odlučite da li vam tematika ili žanr odgovaraju. Ovih dana svaki ljubitelj serija priča o samo jednoj i to sasvim zasluženo – reč je o petodelnoj istorijskoj drami Chernobyl, nastaloj u ko-produkciji HBO i Sky UK.
Radnja predstavlja dramatizaciju istinite priče o jednoj od najgorih nesreća koje je izazvao čovek – eksplozije reaktora u nuklearnoj elektrani Černobilj, koja se desila 26. aprila 1986. godine. Pratimo hrabre ljude koji su se žrtvovali kako bi sprečili nezamislivu katastrofu, političku pozadinu, zataškavanje Sovjeta, načine prikrivanja posledica, akcije čišćenja i istragu naučnika kako i zašto se to desilo.
Od samog početka prve epizode se nalazimo u situaciji kao i svi ljudi u nuklearnoj elektrani, ali i oko nje. Nema prologa o načinu funkcionisanja elektrane ili uvodne epizode koja prikazuje svakodnevnicu rada u njoj, već odmah BUM. Desila se nesreća tehničke prirode, vide se i požari, ali ništa ne ostavlja utisak da to može uticati na čitavu Evropu. Kako se klupko priče odmotava, tako i mi postajemo svesni onoga što gledamo, a sa svakom novom scenom i novom informacijom mi smo sve više uvučeni u dešavanja.
Stanovnici Pripjata i okolnih mesta uglavnom ne znaju sa čime imaju posla, jer sve izgledalo relativno normalno, gotovo kao i svaki drugi dan, a onda je stigla direktiva da napuste sve što imaju. Ovo nije bio uragan koji je izazvao uništenja i napravio brojne neposredne žrtve, ali je direktno uticao na živote više desetina hiljada ljudi. Što se tiče zaposlenih, oni su dali sve od sebe da reše situaciju, nesvesni koliko će to uticati na njih i da su problemi tek počeli.
Chernobyl poseduje zapanjujuću uverljivost svega onoga što vidimo i pratimo. Autor serije Craig Mazin i režiser Johan Renck su postigli gotovo dokumentarnu autentičnost, iako se govori engleskim jezikom. Pojedinci navode da je to možda i jedina zamerka seriji, iako ćete toliko biti zaokupljeni onim što gledate da to verovatno nećete ni primetiti – zaokupiće vas mračna sovjetska atmosfera, hijerarhija laganja i nesrećne ljudske sudbine. Sve vreme ćete osećati napetost, a činiće vam se da je radijacija i u vazduhu oko vas.
HBO, kao po navici, nije apsolutno ništa prepustio slučaju. Preko četiri meseca se snimalo u Ignalini, ugašenoj nuklearnoj elektrani u Visaginasu (Litvanija), u distriktu u Vilnusu koji je zadržao autentičnu sovjetsku atmosferu, na lokacijma u Ukrajini. Vizuelni kvalitet prati scenario sa izvrsnim dijalozima, replikama, karakterizacijama likova i scenama koje se već sada smatraju antologijskim, poput susreta ministra rudarstva sa rudarima ili one kada ptica pada sa neba dok deca bezbrižno idu u školu. Scenario nema narativ u klasičnom smislu, jer više predstavlja duboku analizu sve onoga što se desilo nakon katastrofe.
Kao što reče jedan od čitalaca na stranici, znaš da nešto valja ako glumi neko iz Skarsgard porodice. Ovde je nastupio Stelan (Stellan Skarsgård), izvrsni karakterni glumac, u ulozi Borisa Ščerbine, visokog činovnika i člana vladine komisije za sanaciju Černobilja. Ističu se i Emili Votson (Emily Watson) u ulozi izmišljene naučnice za nuklearnu energiju, kao i Džered Heris (Jared Harris), u ulozi Valerija Legasova, zamenika direktora instituta Kurčatov. Međutim, svaki glumac, nebitno od veličine uloge, je doprineo sveukupnom kvalitetnom utisku.
Ne mogu pronaći dovoljno reči da iskažem oduševljenje ovim remek-delom, koji je užasne događaje prikazao na način koji do sada nije viđen – izuzetno kreativno dostignuće, koje podseća da heroje Černobilja nikada ne treba da zaboravimo.
moja konačna ocena: 10/10
