Blast from the past ili udarce iz prošlosti je nešto što, po meni, treba doživeti bar jednom godišnje kada su u pitanju filmovi. Tu mislim na one osećaje iz prvih filmofilskih dana kada ste otkrivali šta vam godi, kakvi filmovi vam dižu raspoloženje, koji vas inspirušu, razvesele, probude, uplaše itd. Svaki ljubitelj filma ima pregršt takvih filmova, koji su u nekom određenom trenutku odrastanja ostavili neizbrisiv trag i nalaze se na posebnom mestu u našem srcu. Za mene jedan od takvih je zasigurno Rocky, legendarna sportska drama i nezaboravna uloga Stalonea (Sylvester Stallone), koji nakon ovog filma postaje jedna od najvećih holivudskih zvezda. U mom slučaju, onaj udarac iz prošlosti je danas došao u vidu filma Creed, svojevrsnog nastavka Roki sage i to u punom sjaju. Krv nije voda. To se najbolje vidi u slučaju dečaka Adonisa Džonsona (Michael B. Jordan). Od rođenja se nalazi u raznim domovima gde često upada u tuče. Nije bilo razlike ni tog dana kada mu u posetu dolazi, njemu nepoznata, Meri En (Phylicia Rashad). Ona je supruga pokojnog velikog šampiona Apola Krida. Poziva Adonisa da živi sa njom i otkriva mu ko je u stvari njegov otac. Godinama kasnije Adonis je uspešan mladi čovek. Karijera mu ide uzlaznom putanjom, ali opet, krv nije voda. On odbacuje sve i seli se u Filadelfiju, kod očevog starog prijatelj, takođe velikog šampiona Roki Balboe. Tu će pokušati da krene za svojim snovima, putem kojim se može kročiti samo uz veliki trud pročitaj više...Creed (2015)
Blast from the past ili udarce iz prošlosti je nešto što, po meni, treba doživeti bar jednom godišnje kada su u pitanju filmovi. Tu mislim na one osećaje iz prvih filmofilskih dana kada ste otkrivali šta vam godi, kakvi filmovi vam dižu raspoloženje, koji vas inspirušu, razvesele, probude, uplaše itd. Svaki ljubitelj filma ima pregršt takvih filmova, koji su u nekom određenom trenutku odrastanja ostavili neizbrisiv trag i nalaze se na posebnom mestu u našem srcu. Za mene jedan od takvih je zasigurno Rocky, legendarna sportska drama i nezaboravna uloga Stalonea (Sylvester Stallone), koji nakon ovog filma postaje jedna od najvećih holivudskih zvezda. U mom slučaju, onaj udarac iz prošlosti je danas došao u vidu filma Creed, svojevrsnog nastavka Roki sage i to u punom sjaju. Krv nije voda. To se najbolje vidi u slučaju dečaka Adonisa Džonsona (Michael B. Jordan). Od rođenja se nalazi u raznim domovima gde često upada u tuče. Nije bilo razlike ni tog dana kada mu u posetu dolazi, njemu nepoznata, Meri En (Phylicia Rashad). Ona je supruga pokojnog velikog šampiona Apola Krida. Poziva Adonisa da živi sa njom i otkriva mu ko je u stvari njegov otac. Godinama kasnije Adonis je uspešan mladi čovek. Karijera mu ide uzlaznom putanjom, ali opet, krv nije voda. On odbacuje sve i seli se u Filadelfiju, kod očevog starog prijatelj, takođe velikog šampiona Roki Balboe. Tu će pokušati da krene za svojim snovima, putem kojim se može kročiti samo uz veliki trud pročitaj više... 
Give him an Oscar! Kristijano Ronaldo CR7 je fudbaler koga ili volite ili mrzite, ali mu svakako ne možete poreći izuzetna sportska dostignuća, upornost i fudbalske kvalitete. Na vrhuncu svoje karijere koja se kretala od lokalnog kluba tdo statusa superstara i sa dvostrukom nagradom za najboljeg fudbalera sveta, Kristijano Ronaldo predstavlja zanimljivu materiju i za filmske radnike. Tako je mislio i Entoni Vonk (Anthony Wonke), producent i režiser koji je dobio tri BAFTA nagrade za svoj rad, koji je u saradnji sa producentom Asifom Kapadijom (čovekom koji je potpisao dokumentarce kao što su Senna ili Amy) postigao dogovor sa poznatim fudbalerom da napravi dokumentarni film o njegovom životu. Ronaldo je sniman četrnaest meseci sa dozvolom protagoniste, tako da su autori imali potpun pristup u život Kristijana Ronalda. Vidimo snimke iza zatvorenih vrata kako fudbaler provodi vreme sa svojim sinom, svojom majkom, menadžerom Žoržom Mendezom, bliskim prijateljima, saradnicima i rodbinom, kao i susrete sa brojnim fanovima. Vidimo superstara u intimnim ulogama oca, sina, prijatelja i svega onog što se krije kada on skine dres. Pored toga, autori su sakupili i brojne do sada neviđene arhivske snimke Ronalda i njegove porodice dok je on još bio nepoznat javnosti, a ekipa filma je i ekskluzivno pratila fudbalsku reprezentaciju Portugala na Mondijalu prošle godine. Najkraće opisano ovaj dokumentarni film je jedna velika reklama za Kristijana Ronalda i njegov sadržaj 
Southpaw je film koji sam željno isčekivao iz više razloga. Prvo, scenario je napisao Kurt Sater (Kurt Sutter), moj omiljeni čova i kreator jedne od lično najboljih serija ikada, Sons of Anarchy. Drugo, režirao ga je Antoan Fukua (Antoine Fuqua), poznat po filmovima Training Day, The Equalizer, Shooter, Olympus Has Fallen itd. Treće, glavna uloga je Džejk Gilenhajl (Jake Gyllenhaal). Bilo bi tu još da se nabroji, ali dosta je i ovo. Na kraju, dobili smo nekakvog new age Rokija, a to nije nikakva loša stvar jer ja volim Roki filmove. Potrajalo je prilično dok se ovaj film ispilio iz svoje ljuske. Kurt, kada ga je pisao, vodio se životom repera Eminema, koji je bio planiran da igra glavnu ulogu. Kako kaže Sater, ovo je svojevrstan nastavak filma 8 Mile, samo adaptiran kroz boksersku priču. Ipak, nakon određenih peripetija, Eminem je odustao od glavne uloge, a uradio je soundtrack za film. Uloga je otišla Džejku, Antoan je seo u režisersku stolicu i šou je krenuo. Southpaw je priča o bokseru, Bili “The Grate” Houpu i njegovoj životnoj odiseji. Bili je siroče iz lošeg dela Njujorka, koji je prešao put par blokova udaljen, a milion milja dug i stoji kao neporaženi šampion u svojoj kategoriji. Njegova supruga Morin (Rachel McAdams) je potekla iz istog sirotišta kao i Bili, i njih dvoje su jedini oslonac jedno drugom. Sada kada imaju i ćerku, a finansijski su osigurani, Morin nagovara Bilija da završi karijeru. Migel (Miguel Gomez), mladi bokser, pokušava 
Utemeljena na istinitim događajima koje je Robert Galager opisao u knjizi Ernie Davis: The Elmira Express, jedna inspirativna životna priča doživela je filmsku ekranizaciju. Iskusni filmski vuk Geri Fleder (Gary Fleder) (Runaway Jury, 2003.) latio se režiserske palice, dok je Čarls Livit zaslužan za adaptaciju literarnog predloška u zanimljivo, dovoljno pitko štivo za veliko platno. Erni Dejvis (Rob Brown) je nadareni afroamerički momak za sport. Od malih nogu pokazivao je interesovanje za američki fudbal, maštajući o slavi, velikim pobedama, o životu dostojnom opšte priznate sportske zvezde. Tokom srednjoškolske ere, impresivnim partijama na travnatom terenu skrenuo je pažnju brojnih skauta. Ponude za odlazak na neki od uglednih američkih univerziteta pljuštale su na sve strane. Pronicljivi trener Sirakuz Universiteta, Ben Švarcvalder (Dennis Quaid) pribegao je malom triku kako bi talentovanog novajliju privoleo da odabere baš njegovu ekipu. Uz pomoć Džima Brauna, još jednog Afroamerikanca, koji je ostavio dubok sportski trag na ovom univerzitetu, mladi Erni stiže u redove narandžasto-belih. U periodu od 1958. do 1962. godine, trener je svog pulena odveo pravo na vrh. Titula nacionalnih prvaka i zvanje najboljeg univerziteta u američkom fudbalu, uz priznanje koje se dodeljuje najboljem igraču (prestižni Heismann Trophy) jesu najbolja potvrda, neosporan dokaz da se mukotrpan rad na treninzima višestruko isplatio. Mladiću se smešila blistava profesionalna 
Let me tell you something: you don't let anyone come between us. Nothing tears us apart. In Greek mythology, the Titans were greater even than the Gods. They ruled their universe with absolute power. Well that football field out there, that's our universe. Let's rule it like Titans. Dok mi definitivno živimo u svetu pogrešnih ili, kako bi pojedini rekli, iskrivljenih vrednosti, a neki bi otišli tako daleko i rekli bi da su prave vrednosti potpuno nestale, smatram da barem kroz film možemo da oživimo/proživimo te prave i istinske vrednosti ili bar njihov duh. Ova biografska sportska drama sadrži samu esenciju tih pravih vrednosti. Ovo je vrhunski (ako ne i najbolji) film u ovom domenu jer, za razliku od sličnih ostvarenja, nema nijedne mrlje koja bi se istakla i pokvarila ukupni dojam. Ipak, ovaj film nije usamljen u toj svojoj bitnosti. Moneyball o kome sam ranije pisala, ili Any Given Sunday su takođe odlični primeri ovakvih jakih biografskih drama. Nažalost, mi danas živimo (hteli mi to priznati ili ne) u vremenu kada je sve postalo interes u bilo kom obliku, koji je preuzeo primat u svim sferama života, a posebno u sferi sporta. Zato je ovaj film sjajna prilika da se vratimo korenima pravih vrednost i značenja sporta - pravog duha igre tima. Kako reče moj prijatelj, ovaj film je pravi kontrast današnjem sportu - nije sirova snaga, nego srce. Mesto dešavanja radnje je grad Aleksandrija, država Virdžinija, 1971. godine, vreme rasnih nemira. Zbog provođenja 
Anđelina Džoli (Angelina Jolie) je za svoj drugi režiserski poduhvat odabrala inkarnaciju neverovatne životne priče američkog atletičara-olimpijca Luisa Zamperinija. Literarno štivo objavila je američka književnica i novinarka Laura Hilenbrend (napisala i roman Seabiscuit koji je takođe ekranizovan) 2010. godine, što je ubrzo postalo bestseler. Poznata stvar je da ono što izazove veću pažnju kod čitalačke publike, odmah postaje interesantno i producentima, uvek spremnim da ih prenesu na veliko platno. Džoel Koen & Itan Koen u saradnji sa još dvojicom scenarista, pobrinuli su se za adaptaciju literarnog predloška u zanimljiv i pretežno linearni narativ. Spoj ratne tematike, sa sportskom, režija je uspela da ukomponuje u gledljivu biografsku priču. Koristeći povremene flešbekove, priča nas upoznaje sa svim detaljima jedne neverovatne odiseje o odrastanju, iskupljenju, pronalaženju vlastitog životnog puta i iznad svega o preživljavanju u neprijateljskom okruženju. U atmosferi rasplamsalih ratnih sukoba, sugestivna režija pruža nam uvid u stanje ljudskog duha kome je pokora nepoznat pojam. U naizgled bezizlaznoj situaciji, kada je sudbina ratnih zarobljenika bila u tuđim rukama, našeg junaka je održala jaka volja za životom pothranjena na optimističnom geslu pravog sportiste ako mogu da izdržim, mogu i da uspem. Veći deo filma fokusiran je na ratne strahote kroz koje prolazi Luis Zamperini. Bez vidljive namere da pređe u otrcanu patetiku, 
I'm the one fighting, okay? Not you, not you, and not you. Opšte je poznato da žanr biografske drame, a posebno sportske, od mene skoro, pa uvek dobije tonu hvalospeva na ovom sajtu jer mi je to omiljeno filmsko štivo koje vam svaki put sa uživanjem preporučim da pogledate. Međutim, ovaj osvrt će se ipak malo razlikovati od ostalih srodnih jer se moram osvrnuti na sjajan film, ali sjajan film režisera kog uopšte ne cenim. Iako je ovo američki film, daleko je od tipičnih nabudženih propagandnih filmova ove vrste koji uglavnom veličaju SAD i američki san. The Fighter zapravo jako realno oslikava pravo stanje i odnose većine američkih porodica srednjeg staleža, što je mnogo bliže običnom građanstvu/gledaocima kojima se ovi filmovi zapravo i obraćaju. Radnja se dešava u Lovelu, predgrađu Masačusetsa, 1993. godine. Priča počinje fokusiranjem kamera na dva brata boksera - Mikija Vorda (Mark Wahlberg) i Dikija Eklunda (Christian Bale) kada televizijska kuća HBO počinje da snima dokumentarac o Dikiju. On je nekadašnji heroj i miljenik grada i porodice, bivši bokser, propali talenat koji je u jednom meču dobio Šuger Reja i problematični krek zavisnik. On zajedno sa njihovom majkom Alis (Melissa Leo), koja je ujedno i Mikijev menadžer, trenira Mikija, organizujući mu manje-više uspešne boks mečeve lake kategorije. Posle veoma teškog i neravnopravnog meča u kom Miki doživljava težak poraz, kako psihički, tako i fizički, dešava se prelomni momenat 
Why is there nobody in the gym? Yeah, no, I gave… -You ungrateful ape! Biografske sportske drame su moj fah filma, žanr koji gledam u najvećoj meri, skoro uvek sa istim entuzijazmom i nestrpljenjem. Filmovi u kojima uvek izvučem ono najpozitivnije i najpoučnije, koji inspirišu. Međutim, ovo nije takav film. Ovo nije topla ljudska priča, ovo nije obična biografija jednog atlete (sportiste), ova priča ne inspiriše, ova priča upozorava, šokira i, što je najvažnije, uči nas i podučava. Mark Šulc (Channing Tatum) je olimpijski šampion SAD-a u rvanju. Živi tiho i povučeno, u senci mnogo poznatijeg i priznatijeg starijeg brata Dejva (Mark Ruffalo), takođe osvajača zlatne medalje. U toku pripreme za Svetsko prvenstvo u rvanju Mark prima poziv od ekscentričnog bogataša Džona du Ponta (Steve Carell) da mu se pridruži na njegovom ogromnom imanju i da tu trenira, a da on, du Pont, na neki način bude njegov sponzor. Mark odlučuje da prihvati njegov poziv, nadajući se da će konačno da izađe iz senke svog brata, ali događaji koji će kasnije uslediti neće ispuniti Majkove želje i zauvek će promeniti njihove živote. Ovaj film je režirao američki režiser Benet Miler (Bennett Miller), odranije poznat po takođe biografskim dramama Moneyball i Capote. Kako sam ističe, voli da snima realnost, istinu iz njegovog ugla, bez ulepšavanja, sa dosta činjenica. Voli da radi sa glumcima koji jesu talentovani, ali spremni da odu korak dalje ako on to zatraži 