Anđelina Džoli (Angelina Jolie) je za svoj drugi režiserski poduhvat odabrala inkarnaciju neverovatne životne priče američkog atletičara-olimpijca Luisa Zamperinija. Literarno štivo objavila je američka književnica i novinarka Laura Hilenbrend (napisala i roman Seabiscuit koji je takođe ekranizovan) 2010. godine, što je ubrzo postalo bestseler. Poznata stvar je da ono što izazove veću pažnju kod čitalačke publike, odmah postaje interesantno i producentima, uvek spremnim da ih prenesu na veliko platno. Džoel Koen & Itan Koen u saradnji sa još dvojicom scenarista, pobrinuli su se za adaptaciju literarnog predloška u zanimljiv i pretežno linearni narativ.
Spoj ratne tematike, sa sportskom, režija je uspela da ukomponuje u gledljivu biografsku priču. Koristeći povremene flešbekove, priča nas upoznaje sa svim detaljima jedne neverovatne odiseje o odrastanju, iskupljenju, pronalaženju vlastitog životnog puta i iznad svega o preživljavanju u neprijateljskom okruženju. U atmosferi rasplamsalih ratnih sukoba, sugestivna režija pruža nam uvid u stanje ljudskog duha kome je pokora nepoznat pojam. U naizgled bezizlaznoj situaciji, kada je sudbina ratnih zarobljenika bila u tuđim rukama, našeg junaka je održala jaka volja za životom pothranjena na optimističnom geslu pravog sportiste ako mogu da izdržim, mogu i da uspem. Veći deo filma fokusiran je na ratne strahote kroz koje prolazi Luis Zamperini. Bez vidljive namere da pređe u otrcanu patetiku, pročitaj više...Unbroken (2014)
Anđelina Džoli (Angelina Jolie) je za svoj drugi režiserski poduhvat odabrala inkarnaciju neverovatne životne priče američkog atletičara-olimpijca Luisa Zamperinija. Literarno štivo objavila je američka književnica i novinarka Laura Hilenbrend (napisala i roman Seabiscuit koji je takođe ekranizovan) 2010. godine, što je ubrzo postalo bestseler. Poznata stvar je da ono što izazove veću pažnju kod čitalačke publike, odmah postaje interesantno i producentima, uvek spremnim da ih prenesu na veliko platno. Džoel Koen & Itan Koen u saradnji sa još dvojicom scenarista, pobrinuli su se za adaptaciju literarnog predloška u zanimljiv i pretežno linearni narativ.
Spoj ratne tematike, sa sportskom, režija je uspela da ukomponuje u gledljivu biografsku priču. Koristeći povremene flešbekove, priča nas upoznaje sa svim detaljima jedne neverovatne odiseje o odrastanju, iskupljenju, pronalaženju vlastitog životnog puta i iznad svega o preživljavanju u neprijateljskom okruženju. U atmosferi rasplamsalih ratnih sukoba, sugestivna režija pruža nam uvid u stanje ljudskog duha kome je pokora nepoznat pojam. U naizgled bezizlaznoj situaciji, kada je sudbina ratnih zarobljenika bila u tuđim rukama, našeg junaka je održala jaka volja za životom pothranjena na optimističnom geslu pravog sportiste ako mogu da izdržim, mogu i da uspem. Veći deo filma fokusiran je na ratne strahote kroz koje prolazi Luis Zamperini. Bez vidljive namere da pređe u otrcanu patetiku, pročitaj više... 
I'm the one fighting, okay? Not you, not you, and not you.
Opšte je poznato da žanr biografske drame, a posebno sportske, od mene skoro, pa uvek dobije tonu hvalospeva na ovom sajtu jer mi je to omiljeno filmsko štivo koje vam svaki put sa uživanjem preporučim da pogledate. Međutim, ovaj osvrt će se ipak malo razlikovati od ostalih srodnih jer se moram osvrnuti na sjajan film, ali sjajan film režisera kog uopšte ne cenim. Iako je ovo američki film, daleko je od tipičnih nabudženih propagandnih filmova ove vrste koji uglavnom veličaju SAD i američki san. The Fighter zapravo jako realno oslikava pravo stanje i odnose većine američkih porodica srednjeg staleža, što je mnogo bliže običnom građanstvu/gledaocima kojima se ovi filmovi zapravo i obraćaju.
Radnja se dešava u Lovelu, predgrađu Masačusetsa, 1993. godine. Priča počinje fokusiranjem kamera na dva brata boksera - Mikija Vorda (Mark Wahlberg) i Dikija Eklunda (Christian Bale) kada televizijska kuća HBO počinje da snima dokumentarac o Dikiju. On je nekadašnji heroj i miljenik grada i porodice, bivši bokser, propali talenat koji je u jednom meču dobio Šuger Reja i problematični krek zavisnik. On zajedno sa njihovom majkom Alis (Melissa Leo), koja je ujedno i Mikijev menadžer, trenira Mikija, organizujući mu manje-više uspešne boks mečeve lake kategorije. Posle veoma teškog i neravnopravnog meča u kom Miki doživljava težak poraz, kako psihički, tako i fizički, dešava se prelomni momenat 
Why is there nobody in the gym? Yeah, no, I gave… -You ungrateful ape!
Biografske sportske drame su moj fah filma, žanr koji gledam u najvećoj meri, skoro uvek sa istim entuzijazmom i nestrpljenjem. Filmovi u kojima uvek izvučem ono najpozitivnije i najpoučnije, koji inspirišu. Međutim, ovo nije takav film. Ovo nije topla ljudska priča, ovo nije obična biografija jednog atlete (sportiste), ova priča ne inspiriše, ova priča upozorava, šokira i, što je najvažnije, uči nas i podučava.
Mark Šulc (Channing Tatum) je olimpijski šampion SAD-a u rvanju. Živi tiho i povučeno, u senci mnogo poznatijeg i priznatijeg starijeg brata Dejva (Mark Ruffalo), takođe osvajača zlatne medalje. U toku pripreme za Svetsko prvenstvo u rvanju Mark prima poziv od ekscentričnog bogataša Džona du Ponta (Steve Carell) da mu se pridruži na njegovom ogromnom imanju i da tu trenira, a da on, du Pont, na neki način bude njegov sponzor. Mark odlučuje da prihvati njegov poziv, nadajući se da će konačno da izađe iz senke svog brata, ali događaji koji će kasnije uslediti neće ispuniti Majkove želje i zauvek će promeniti njihove živote.
Ovaj film je režirao američki režiser Benet Miler (Bennett Miller), odranije poznat po takođe biografskim dramama Moneyball i Capote. Kako sam ističe, voli da snima realnost, istinu iz njegovog ugla, bez ulepšavanja, sa dosta činjenica. Voli da radi sa glumcima koji jesu talentovani, ali spremni da odu korak dalje ako on to zatraži 
"The thing ain't the ring, it's the play. So give me a... stage where this bull here can rage and though I could fight I'd much rather recite... that's entertainment."
1976. godine režiser Martin Skorseze (Martin Scorsese) se udružio sa Robertom de Nirom (Robert De Niro) i scenaristom Polom Šrederom kako bi snimili jedan od njegovih najboljih filmova, Taxi Driver. Te godine je ovaj film, koji se kompleksno bavi psihotičnim likom, izgubio u trci za Oskara od Stalonea i njegovog Rokija, pa Skorseze odlučuje da se pozabavi tematski sličnim lik koji će, po njegovim rečima, učiniti da lik Rokija izgleda kao lik iz crtanog filma naspram njegovog Džejka la Mote, istorijske ličnosti i poznatog boksera.
Džejk la Mota (de Niro) je raging bull (besni bik) koji tokom 40-ih dominira u ringu prebijajući svoje protivnike svojim nezaustavljivim udarcima. Iako je nekoliko borbi izgubio on sebi nije mogao da dozvoli da potone. Njegov brat Džoi (Joe Pesci) mu je sparing partner i imaju veoma blizak odnos. Džoi ima veze sa mafijom, ali Džejk odbija da se bavi time i želi sam da se izbori za sve. Godine prolaze, Džejk se odlično bori, ali mu titula prvaka izmiče jer odbija da radi sa mafijom. Dok njegova profesionalna karijera počinje da stagnira, u privatnom životu mu probleme pravi njegova ljubomora i paranoja kada vidi suprugu u društvu drugih muškaraca.
Uprkos kanalisanju svog besa u ringu vremenom on sve češće eskalira van ringa, napadajući svoju suprugu i brata, 
''Ako je kokain droga, onda sam ja narkoman.''
Iskreno, dvoumila sam se oko pisanja osvrta za ovaj dokumentarac, prvo iz razloga što slabije gledam iste (mada sam u zadnja dva dana pogledala i Cocaine Cowboys, simbolično zar ne?), zatim jer sam morala odbaciti svoje predrasude, osuđivanje i nerazamevanje narkomana, pa makar se radilo i o Dijegu Maradoni. Treće, ovo je dokumentarac o možda najvećem fudbaleru ikada, a ja sam žensko, šta imam da se petljam u fudbal. Ne petljam se u fudbal, ovo nije film o fudbalu, ovo je film o čoveku, o slavi, o velikom uspehu, privatnom neuspehu, film o nadi i očaju, film koju ulazi u pore jednog čoveka koji se potpuno otvorio pred kamerama.
Dijego Armando Maradona je najveća legenda argentinskog fudbala. Kao mali je imao zdravstvenih problema i onda ga je ujak, koji je bio zaluđenik za fudbalom (inače golman) odveo da prima neke injekcije da bi podigao mišićnu masu svom sestriću, jer je bio sićušan i tako ga ubacio u profesionalne vode fudbala. Legenda je fudbalskog kluba Boka Juniors gde je započeo svoju karijeru. Nakon par sjajnih sezona u svom matičnom klubu tražili su ga svi veći klubovi, 1982. je prešao u Barselonu, tu se kratko zadržao, a onda je 1984. godine potpisao za Napoli, gde je postao živa legenda. Na kraju karijere se vratio se u Boku i nakon toga je ubrzo završio klupsku karijeru i bacio se u trenerske/selektorske vode, ali skroz neuspešno. Što se tiče reprezentacije, igranje u njoj je obeležio 
Režiser Daren Aronofski (Darren Aronofsky) je široj javnosti postao poznat 2010. godine kada je snimio misterioznu dramu Black Swan koja mu je donela nominaciju za Oskara. Njegovi projekti su specifični po tome što poseduju mali budžet, ali svojim kvalitetom razbiju bioskopske kase. Ipak, čak ni on nije očekivao toliki uspeh ove sportske drame, koju je snimio uglavnom koristeći ručnu kameru, sa malom ekipom glumaca i skromnim budžetom.
Glavni junak je Rendi „The Ram“ Robinson, profesionalni rvač, koji je osamdesetih bio na vrhincu slave, kada su pravljene video igre po njemu, štampale se majice sa njegovim likom i kada je imao veliki broj fanova. Dvadeset godina kasnije on jedva preživljava, boreći se za mizerne sume u lokalnim borbama. Svestan činjenice da ne može doveka da se bori jer mu zdravstveno stanje to ne dozvoljava, on pokušava da pronađe drugi posao, ostvaruje vezu sa lokalnom striperkom i trudi se da stupi u kontakt sa ćerkom Stefani, koju je napustio. Pored njegove zavidne fizičke građe koju održava steroidima, njegovo zdravstveno stanje propada sve više, ali se ipak odlučuje na još jednu borbu, ne toliko zbog novca, koliko zbog želje da još jednom čuje podršku publike.
Ovo je sjajna sportska drama o čoveku koji je sportu kojim se bavi pružio sve, a za uzvrat nije dobio skoro ništa. Iako održava veze sa ljudima iz te branše, deca ga vide kao heroja i privlači pažnju svojom harizmom, on vodi bitku da preživi, spuštajući 
Sasvim slučajno sam naleteo na ovaj film i kao ljubitelj sportskih projekata sam rešio da ga pogledam bez ikakvih očekivanja. Nakon gledanja sam pogledao nekoliko sajtova i ostao iznenađen brojnim pozitivnim komentarima u vezi ovog filma, jer ja u njemu nisam pronašao ništa zanimljivo, ubedljivo niti vredno gledanja.
Glavni junak je Santjago Munjez, kog je otac sa celom njegovom porodicom prokrijumčario iz Meksika u SAD. On radi kao baštovan i u slobodno vreme se bavi fudbalom, a život mu menja saznanje da će doći da ga gleda skaut iz Velike Britanije kog šalje provligaški klub. On dobija priliku da se oproba u Njukasl Junajtedu, i odlazi u Evropu, iako mu se otac oštro protivi tome. Pored astme sa kojom se bori, zavidnih i negostoljubivih saigrača, kao i grubog načina igranja engleskog fudbala, Santjago dolazi u situaciju da debituje za prvi tim.
Neutralni posmatrač bi našao za shodno da prokomentariše da su fudbaleri neotesani, prgavi grubijani koji ne prezaju ni od koga. Osim toga, dodao bi da je fudbal kao igra prilično dosadna, dok je život fudbalera veoma zanimljiv, uz povremeni trening. Upravo zbog toga konstatujem da je ovaj film mnogo više moderna bajka o skromnom momku koji je uspeo da doživi svoj san i ostvari nemoguće, nego porodična, sportska drama o fudbalu.
Scenario je jednostavan, klišeiran, nezanimljiv i predvidiv. Stekao sam utisak da ga je pisao čovek koji sa fudbalom ima dodirnih tačaka kao ja kriketom. Pun je rupa, počevši 
Jedno od najprijatnijih filmskih iznenađenja u 2011-oj je definitivno ova sjajna sportska drama Gevina O'Konora koji iza sebe ima odlični Pride and Glory, ali kome su definitvno sportske drame fah i strast. Miracle, jedna od, po mom mišljenju, najboljih sportskih drama je njegovih ruku delo. Ovaj film, kao i njegovi prethodni radovi, ima jako dobru priču, jako dobre glumce i konstantan slojevit prikaz i radnje i karakterizacije likova što je jedna od glavnih pozitivnih Konorovih karakteristika kao režisera.
Prica prati sudbinu razorene porodice Konlon. Nekada jako popularnog boksera Pedija Konlona, sada ostarelog, propalog alkoholičara, zatiče povratak kući njegovog mlađeg sina Tomija, sa kojim nije dugo godina bio ni u kakvom kontaktu, a a kamoli u iole dobrim odnosima. Tomi, iako jako kivan i ljut na oca, ima svoj skriveni cilj, za koji će mu poslužiti otac tako sto će ga trenirati za predstojeći veliki turnir mešovitih borilačkih veština. Međutim, nece sve ići glatko kako je Tomi zamislio, jer će ga put naneti u okršaj zivota, u finalni ring sa sopstvenim bratom, koji ima sopstvene interese i ciljeve.
Sa relativno predvidivim tokom radnje u kome autsajder uspeva da napravi neočekivano, scenaristi se nije moglo ostaviti puno prostora za manevar. Ipak, pored tradicinonalnih borbi je prisutan snažan prikaz brojnih emocija. Likovi su, za razliku od većine filmova sa ovakvom tematikom, detaljno razrađeni i odlično karakterizovani, tako da lako prirastaju 